Источна капија Београда

С Википедије, слободне енциклопедије
Источна капија Београда
Информације
Локација Београд
Координате 44° 47′ 3″ N 20° 30′ 44″ E / 44.78417° С; 20.51222° И / 44.78417; 20.51222
Статус завршена
Саграђена 1976.
Отварање 1976.
Висина
Висина 85 м
Број спратова 28
Компаније
Архитекта Вера Ћирковић
Конструктор Предузеће „Рад“

Источна капија Београда је неслужбени назив за три солитера који се налазе на територији Општине Звездара, у Београду. Званични назив им је Рудо (по босанском градићу Рудо). Име „Рудо“ Источној капији Београда дао је београдски архитекта Драгољуб Мићовић, који је у време изградње ова три солитера вршио стручни надзор. Иначе, Драгољуб Мићовић је рођен 1929. године у Рудом и аутор је више књига о историјату родног краја.

Солитери се налазе у близини ауто-пута и својом величином и упадљивошћу представљају симболичку капију на уласку у Београд за путнике који долазе из правца истока. Аутори пројекта су архитекта Вера Ћирковић и инжењер Милутин Јеротијевић. Извођач радова било је предузеће „Рад“. Изградња је трајала од 1973. до 1976. године.[1] Зграде су усељене 1976. године.

Популарно Рудо насеље обједињује 3 солитера, од по 85 метара висине, која имају по 28 спратова[1][2] и међусобно су окренута један ка другоме и спаја их плато као и игралиште за децу. Сваки солитер има по 190 станова.[2] У солитеру Рудо 1 живи око 450 станара, у солитеру Рудо 2 око 530 а у солитеру Рудо 3 око 400 што укупно чини око 1400 станара. Солитери су рађени на постољима у висини од 3 спрата а после се 6 серија од по 4 спрата терасасто сужавају до система за одржавање изнад 27 спрата. Делимична реконструкција фасаде зграда урађена је 2004. године, а унутрашњост зграда је у солидном стању са јаком влашћу кућног Савета. Следећа реконструкција је почела 2008. године.[3]

Насупрот Источној капији, налази се Западна капија Београда.

У књизи Зорана Љ. Николића Масонски симболи у Београду, као један од тих симбола је наведена и Источна капија Београда, у којој три солитера чине пирамидалну структуру.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Политика - Београд не расте у небо већ четири деценије, Приступљено 29. октобра 2014.
  2. ^ а б Политика - За нове фасаде Источне капије четири милиона евра, Приступљено 29. октобра 2014.
  3. ^ Политика, 8. мај 2008., Приступљено 8. 4. 2013.
  4. ^ Nikolić, Zoran (2020). Masonski simboli u Beogradu, 7. izdanje. Beograd: Službeni glasnik. 

Види још[уреди | уреди извор]