КПГТ
 | |
 Ентеријер позоришта КПГТ у Старој шећерани | |
| Пуни назив | Казалиште, Позориште, Гледалишче, Театар |
|---|---|
| Локација | Радничка 3 (у оквиру Старе шећеране) Београд (Чукарица)  |
| Координате | 44° 47′ 32″ С; 20° 25′ 43″ И / 44.7923° С; 20.4286° И |
| Тип | Позориште, уметнички центар |
| Отворено | 1977. |
| Период активности | 1977—данас |
| Власник | Град Београд (од 2020)[1] |
| Директор | Љубиша Ристић (оснивач и уметнички руководилац) |
| Веб-сајт | |
| kpgtyu | |
КПГТ је скраћеница за Казалиште, Позориште, Гледалишче, Театар, југословенски и српски позоришни пројекат који су основали позоришни редитељ Љубиша Ристић и Данка Ленђел 1977. године.[2] Настао као авангардни и експериментални покрет, КПГТ је представљао један од најзначајнијих и најиновативнијих позоришних подухвата у другој половини XX века у Југославији. Пројекат је био познат по свом мултикултуралном приступу, рушењу традиционалних позоришних конвенција и извођењу представа у неконвенционалним, индустријским просторима.[3]
Име и концепт
[уреди | уреди извор]Име пројекта – Казалиште, Позориште, Гледалишче, Театар – састављено је од назива за позориште на хрватском, српском, словеначком и грчком језику (као међународном термину). Овим називом је јасно истакнута основна идеја пројекта: стварање јединственог југословенског културног простора и превазилажење републичких и језичких баријера. У складу са тим, представе КПГТ-а су извођене на српскохрватском, македонском, словеначком, мађарском, албанском, ромском и италијанском језику.[2]
КПГТ је функционисао као отворени, "номадски" пројекат, без сталне зграде или сталног ансамбла у класичном смислу. Његова филозофија је била заснована на југословенству, експерименту и политичкој ангажованости.
Историјат
[уреди | уреди извор]Оснивање и југословенски период (1977–1991)
[уреди | уреди извор]КПГТ је основан 1977. године под уметничким вођством Љубише Ристића. У оснивању и раду су, поред Ристића и Данке Ленђел, учествовали и други значајни уметници из целе Југославије, као што су Раде Шербеџија, Душан Јовановић и Нада Кокотовић.[2] Глумачку екипу чинила су нека од највећих имена југословенског глумишта, као што су Раде Шербеџија, Мира Фурлан, Инге Апелт, Миодраг Кривокапић и многи други.[4] Представе су извођене у свим већим градовима бивше Југославије, као и у Аустралији, Северној и Јужној Америци и већини европских држава.[2]
Значајне представе
[уреди | уреди извор]Током свог "златног доба", КПГТ је продуцирао низ представа које су обележиле југословенску позоришну сцену, као што су:
- "Ослобођење Скопља" (Душана Јовановића)
- "Миса у А-молу" (Данило Киш)
- "Карамазови" (по Достојевском)
- "Ричард III" (Вилијам Шекспир)
Деловање након распада Југославије
[уреди | уреди извор]Распадом Југославије, КПГТ губи свој основни, југословенски концепт. Љубиша Ристић је са делом екипе наставио рад у Београду и Суботици, али са знатно мањим утицајем и продукцијом. Позориште је често радило у тешким финансијским условима. Крајем 2020. године најављено је да ће оснивачка права на позориште преузети Град Београд, који ће покривати трошкове рада и пројектно финансирати представе, чиме би се обезбедио даљи опстанак позоришта.[5]
Простор деловања (Шећерана)
[уреди | уреди извор]Најпознатији простор у којем је КПГТ деловао је комплекс Старе шећеране на Чукарици. Овај напуштени индустријски комплекс, који је и сам споменик културе, постао је симбол КПГТ-ове "off" позоришне естетике. Ристић је тај простор претворио у јединствену сцену која је омогућавала потпуну слободу у креирању амбијента и односа са публиком, далеко од укочених рампи традиционалних позоришта.[3]
Уметнички допринос и наслеђе
[уреди | уреди извор]КПГТ је оставио дубок и трајан траг у позоришној уметности на овим просторима. Његов допринос се огледа у пробијању граница, увођењу неконвенционалних простора, нових редитељских приступа и окупљању најталентованијих уметника из целе Југославије на једном месту. Иако је његов утицај данас мањи, КПГТ остаје важан симбол једног времена и једне смеле уметничке визије која је тежила да превазиђе националне поделе кроз културу.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „KPGT Ljubiše Ristića postaje gradsko pozorište - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 20. октобар 2025.
- ^ а б в г „O nama”. KPGT (на језику: српски). Приступљено 2021-11-17.
- ^ а б „KPGT - SEEcult.org”. seecult.org. Приступљено 21. јул 2025.
- ^ „Rade Šerbedžija: Ljubiša Ristić je obeležio moj život i karijeru - Kultura - Dnevni list Danas”. danas.rs. 24. мај 2023. Приступљено 21. јул 2025.
- ^ „KPGT Ljubiše Ristića postaje gradsko pozorište - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-11-17.
