Калцитонин
Калцитонин или тирокалцитонин је линеарни полипептидни хормон са 32 аминокиселине, који се производи у перафоликуларним ћелијама (C-ћелијама) штитасте жлезде и има улогу у регулацији концентрације калцијума у крви.[2][3] Његовим дејством се редукује ниво крвног калцијума (Ца2+), што је супротно дејству паратироидног хормона (ПТХ).[4]
Калцитонин је присутан код риба, рептила, птица, и сисара. Његов значај код људи није познат у мери у којој је то случај код животиња, пошто његово дејство обично није значајно за регулацију нормалне хомеостазе калцијума.[3] Он припада фамилији протеина сличних калцитонину.
Грађа и синтеза[уреди | уреди извор]
Калцитонин су открили Коп и Камерон 1961. године и најпре је назван тиреокалцин. То је полипептид саграђен из 32 аминокиселине, молекулске масе око 5.000. Производи се у штитастој жлезди, у специјалном парафоликуларним или C ћелијама. Најпре се синтетише знатно већи молукул, претходник овом хормону или прохормон молекулске масе око 15.000 из кога се даљом модификацијом добија калцитонин.
Дејство[уреди | уреди извор]
- Калцитонин учествује у регулацији концентрације калцијума у крви (уз паратхормон и витамин D). Он спречава ресорпцију калцијума из костију тако што инхибише ћелије, остеокласте, које разграђују кости и на тај начин се смањује концентрација калцијума у крви. Има супротно дејство паратхормону.[4] Кости су махом састављене из соли калцијума, у мањој мери магнезијума и фосфата, тако да се њиховом разградњом у крв ослобађају поменуте супстанце.[5]
- Калцитонин такође у мањој мери смањује респсорцију калцијума у бубрежним тубулима и цреву.
Већи ефекат се отварује код деце, када може изазвати брзо смањење концентрације у крви, док је код одраслих, са споријим метаболизмом костију дејство овог хормона доста слабо.
Механизам дејства[уреди | уреди извор]
Келцитонин је пептидни хормон и као такав везује се за рецепторе на ћелијској мембрани циљних ћелија (највише их има у коштаном ткиву). Везивањем овог хормона за рецепторе активира се ензим аденил циклаза, која из АТП-а ствара цАМП. ЦАПМ функционише као секундарни (интрацелуларни) гласник и преноси информације до једра, где се активирају и инхибишу разни процеси транскрипције.[6]
Регулација[уреди | уреди извор]
Хиперкалцемија (повећана концентрација калцијума у крви) стимулише, а хипокалцемија (смањена конц. калцијума у кеви) инхибише секрецију овог хормона.
Поремећаји[уреди | уреди извор]
- Повећано ослобађање калцитонина се среће код неких тумора нпр. медуларног тумора штитасте жлезде.
- Калцитонин се користи у лечењу остеопорозе, Паџетове болести и неких хиперкалцемијских стања.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Хуман ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине.
- ^ Цостофф, А. „Сецт. 5, Цх. 6: Анатомy, Струцтуре, анд Сyнтхесис оф Цалцитонин (ЦТ)”. Ендоцринологy: хормонал цонтрол оф цалциум анд пхоспхате. Медицал Цоллеге оф Георгиа. Архивирано из оригинала 2008-09-05. г. Приступљено 2008-08-07.
- ^ а б Цостофф, А. „Сецт. 5, Цх. 6: Биологицал Ацтионс оф ЦТ”. Медицал Цоллеге оф Георгиа. Архивирано из оригинала 2008-07-05. г. Приступљено 2008-08-07.
- ^ а б Борон WФ, Боулпаеп ЕЛ (2004). „Ендоцрине сyстем цхаптер”. Медицал Пхyсиологy: А Целлулар Анд Молецулар Аппроацх. Елсевиер/Саундерс. ИСБН 1-4160-2328-3.
- ^ Кораћевић D, Бјелаковић Г, Ђорђевић V (2006). Биохемија (3 изд.). Савремена администрација. ИСБН 86-387-0622-7.
- ^ Ницхолсон ГЦ, Моселеy ЈМ, Сеxтон ПМ, et al. (1986). „Абундант цалцитонин рецепторс ин исолатед рат остеоцластс. Биоцхемицал анд ауторадиограпхиц цхарацтеризатион”. Ј Цлин Инвест. 78 (2): 355—60. ПМЦ 423551 . ПМИД 3016026. дои:10.1172/ЈЦИ112584.
Литература[уреди | уреди извор]
- Кораћевић D, Бјелаковић Г, Ђорђевић V (2006). Биохемија (3 изд.). Савремена администрација. ИСБН 86-387-0622-7.
- МацИнтyре I, Алевизаки M, Бевис ПЈ, Заиди M (1987). „Цалцитонин анд тхе пептидес фром тхе цалцитонин гене”. Цлин. Ортхоп. Релат. Рес. (217): 45—55. ПМИД 3549095. дои:10.1097/00003086-198704000-00007.
- Ди Ангелантонио С; Гиниатуллин, Р.; Цоста, V.; et al. (2004). „Modulation of neuronal nicotinic receptor function by the neuropeptides CGRP and substance P on autonomic nerve cells”. Br. J. Pharmacol. 139 (6): 1061—73. PMC 1573932 . PMID 12871824. doi:10.1038/sj.bjp.0705337.
- Findlay DM, Sexton PM (2005). „Calcitonin”. Growth Factors. 22 (4): 217—24. PMID 15621724. doi:10.1080/08977190410001728033.
- Sponholz C, Sakr Y, Reinhart K, Brunkhorst F (2007). „Diagnostic value and prognostic implications of serum procalcitonin after cardiac surgery: a systematic review of the literature”. Critical care (London, England). 10 (5): R145. PMC 1751067 . PMID 17038199. doi:10.1186/cc5067.
- Schneider HG, Lam QT (2007). „Procalcitonin for the clinical laboratory: a review”. Pathology. 39 (4): 383—90. PMID 17676478. doi:10.1080/00313020701444564.
- Grani, G; Nesca, A; Del Sordo, M; Calvanese, A; Carbotta, G; Bianchini, M; Fumarola, A (2012). „Interpretation of serum calcitonin in patients with chronic autoimmune thyroiditis.”. Endocrine-related cancer. Bioscientifica. 19 (3): 345—9. PMID 22399011. doi:10.1530/ERC-12-0013.
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |