Каролиншка ренесанса

Пример:улаз у самостан у Лорш-у

Каролиншка ренесанса је назив за културни препород (образовања, књижевности, грађевинарства) у рано време Династије Каролинга, покренут на двору Карла Великог (742—814). Коришћење појма ренесансе у овом контексту је неодговарајуће јер даје превелику тежину оживљавању антике. Због тога се често користе изрази као што су реформа Карла Великог или каролиншка обнова што боље одговара стварним догађањима у том времену. У време владавине Династије Меровинга дошло је до општег распада црквене организације, литургије, културе писмености и архитектуре. Постоје извештаји о свештеницима који нису довољно владали латинским да коректно изговоре једноставне молитве. Најкасније 777. године Карло Велики окупља на свом двору учене људе из целе Европе. То је осигурало, да је дворска школа још десетинама година остала центар латинских наука (теологија, писање историје, књжевности). У напоре и достигнућа двора за сакупљање, негу и ширење образовања који се без сумње могу назвати програмом реформи, припадају:

Четири евангелиста, књижна минијатура

• оснивање дворске библиотеке која је обухватала сва доступна дела сакралне уметности, дакле дела црквених отаца и античких аутора;
• развој новог облика писма за писање књига као облик свакодневног писања, такозвани каролиншки минускел, који се у изведеном облику још и данас користи;
• сакупљање и копирање како једноставним писмом писаних текстова нпр. класика на латинском као и илустрованих и богато опремљених литургијских књига, често наслоњених на касноантичку римску и византску традицију;
• краљевске упуте и наредбе (упоредиво са законима у данашњем смислу) којима се црквама и манастирима у царству налаже брига и нега;
• подстицање грађевинарства, и овде посижући за језиком облика римске архитектуре.

Ахенска катедрала је самостални пројект настао под свјесним утицајем С. Витале у Равени (после 526.-547.) коју се у то време сматрали црквом краља Теодориха, и цркве Серђиа и Бакоса у Константинополису (довршена 536.). Огроман значај који се у то време поново почео давати грађевинарству огледа се у репрезентативним грађевинама владара као и у идеји о стварању идеалне манастирске архитектуре у 9. веку.

Свеукупно, значење каролиншке ренесансе за историју западне Европе се једноставно не може довољно високо вредновати. Како су 6. и 7. веку doiста били „мрачна“ стољећа, потицај Карла Великог одиграли су немерљиву улогу у сакупљању разасутог насљеђа антике. Све што је од античке литературе изгубљено, изгубило се пре 9. века. Но просветна реформа која је била постављена чврсто на темељима хришћанског учења није побудила интерес за светску уметност антике. Требало је проћи још 600 година, до праве ренесансе, да се поново „открију“ античке скулптуре.

Залеђина

Као што Пјер Рише истиче, израз „каролиншка ренесанса“ не имплицира да је Западна Европа била варварска или мрачна пре каролиншке ере. Векови након распада Римског царства на Западу нису доживели нагли нестанак античких школа, из којих су произашли Марцијан Капела, Касиодор и Боеције, суштинске иконе римског културног наслеђа у средњем веку, захваљујући којима су се сачувале дисциплине слободних уметности. У 7. веку долази до „исидорске ренесансе“ у Визиготском краљевству Хиспаније у којој су науке цветале и дошло је до интеграције хришћанске и прехришћанске мисли, док је ширење ирских монашких школа (скрипторија) по Европи поставило темеље за каролиншку ренесансу.

У овој културној експанзији постојали су бројни фактори, од којих је најочитији био да је уједињење Карла Великог већег дела Западне Европе донело мир и стабилност, што је поставило сцену за просперитет. Овај период је обележио економски препород у западној Европи, након колапса Западног римског царства. Локалне економије на Западу су се до почетка седмог века дегенерисале на углавном потрошачку пољопривреду, при чему су градови функционисали само као места размене поклона за елиту. До краја седмог века настала су развијена урбана насеља, насељена углавном занатлијама, трговцима и наутичарима, која су могла похвалити уличним мрежама, занатском производњом као и регионалном и трговином на велике удаљености. Добар пример ове врсте емпоријума био је Дорестад.

Развој каролиншке привреде био је подстакнут ефикасном организацијом и експлоатацијом радне снаге на великим поседима, производећи вишкове првенствено жита, вина и соли. Заузврат, међурегионална трговина овим производима олакшала је ширење градова. Археолошки подаци показују наставак овог узлазног тренда у раном осмом веку. Зенит ране каролиншке привреде достигнут је од 775. до 830. године, што се поклопило са највећим вишковима тог периода, великом изградњом цркава, као и пренасељеношћу, и са три глади које су показале границе система. После периода поремећаја од 830. до 850. године, изазваног грађанским ратовима и викиншким нападима, економски развој је настављен током 850-их, са емпоријумима који су потпуно нестали и замењени утврђеним трговачким градовима.

Један од главних узрока наглог економског раста била је трговина робљем. Након успона арапских империја, арапске елите су створиле велику потражњу за робовима, и европски робови су били посебно цењени. Као резултат освајачких ратова Карла Великог у источној Европи, постојано снабдевање заробљених Словена, Авара, Саса и Данаца стигло је до трговаца у Западној Европи, који су затим робове извозили преко Ампурије, Гироне и Пиринеја у муслиманску Шпанију и друге делове арапског света. Тржиште робова било је толико уносно да је скоро одмах трансформисало трговину на велике удаљености европских економија. Трговина робљем је омогућила Западу да се поново ангажује са муслиманским и Источним римским царством, тако да су друге индустрије, попут текстилне, могле да расту и у Европи.

Литература

• Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976.
• Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
• Tvorivosť, tvar a farba M.C. Prette a A. Capaldo, Martin 1976.
• Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004.
• Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
• Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.
• Allen, Larry (2009), „Carolingian Reform”, The Encyclopedia of Money, Sta. Barbara: ABC Clio, стр. 59–60, ISBN 978-1-59884-251-7 .
• Buringh, Eltjo (2010). Medieval Manuscript Production in the Latin West. Brill Publishers. ISBN 978-9004175198. 
• Cantor, Norman F. (1993). The Civilization of the Middle Ages: a completely revised and expanded edition of Medieval history, the life and death of a civilization. HarperCollins. ISBN 978-0-06-017033-2. 
• Chambers, Mortimer; et al. (1983), The Western Experience to 1715 (3rd изд.), New York: Alfred A. Knopf, ISBN 978-0-394-33085-3 .
• Chown, John F (1994), A History of Money from AD 800, London: Routledge, ISBN 978-0-415-10279-7 .
• Contreni, John G. (1984), „The Carolingian Renaissance”, Renaissances before the Renaissance: cultural revivals of late antiquity and the Middle Ages .
• Ferguson, Wallace K. (1974), „Money and Coinage of the Age of Erasmus: An Historical and Analytical Glossary with Particular Reference to France, the Low Countries, England, the Rhineland, and Italy”, The Correspondence of Erasmus: Letters 1 to 141: 1484 to 1500, Toronto: University of Toronto Press, стр. 311—349, ISBN 978-0-8020-1981-3 .
• Grier, James (пролеће 2003), „Ademar de Chabannes, Carolingian Musical Practices, and "Nota Romana”, Journal of the American Musicological Society, 56 (1), [University of California Press, American Musicological Society], стр. 43—98, JSTOR 10.1525/jams.2003.56.1.43, doi:10.1525/jams.2003.56.1.43 .
• Innes, M. (1997), „The classical tradition in the Carolingian Renaissance: Ninth-century encounters with Suetonius”, International Journal of the Classical Tradition .
• Munro, John H. (2012), „The Technology and Economics of Coinage Debasements in Medieval and Early Modern Europe: With Special Reference to the Low Countries and England”, Money in the Pre-Industrial World: Bullion, Debasements, and Coin Substitutes, Pickering & Chatto, republished 2016 by Routledge, стр. 30 ff, ISBN 978-1-84893-230-2 .
• Nelson, Janet L. (1986), „On the limits of the Carolingian renaissance”, Politics and Ritual in Early Medieval Europe .
• Scott, Martin (1964), Medieval Europe, New York: Dorset Press, ISBN 978-0-88029-115-6 .
• Suchodolski, Stanislaw (1983), „On the Rejection of Good Coin in Carolingian Europe”, Studies in Numismatic Method: Presented to Philip Grierson, Cambridge: Cambridge University Press, стр. 147–152, ISBN 978-0-521-22503-8 .
• Thorndike, Lynn (1943), „Renaissance or Prenaissance?”, Journal of the History of Ideas, No. 4, стр. 65 ff .
• Trompf, G.W. (1973), „The concept of the Carolingian Renaissance”, Journal of the History of Ideas, стр. 3 ff .
• Verhulst, Adriaan (2002). The Carolingian Economy. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-00474-9. 
• Beckwith, John. Early Medieval Art: Carolingian, Ottonian, Romanesque, Thames & Hudson, 1964 (rev. 1969), ISBN 0-500-20019-X
• Dodwell, C.R.; The Pictorial Arts of the West, 800–1200, 1993, Yale UP, ISBN 0-300-06493-4
• Gaehde, Joachim E. (1989). "Pre-Romanesque Art". Dictionary of the Middle Ages. ISBN 0-684-18276-9
• Hinks, Roger. Carolingian Art, 1974 edn. (1935 1st edn.), University of Michigan Press, ISBN 0-472-06071-6
• Kitzinger, Ernst, Early Medieval Art at the British Museum, (1940) 2nd edn, 1955, British Museum
• Lasko, Peter, Ars Sacra, 800-1200, Penguin History of Art (now Yale), 1972 (nb, 1st edn.) ISBN 978-0-14056036-7
• "Carolingian art". In Encyclopædia Britannica Online
• Holcomb, M. (2009). Pen and Parchment : Drawing in the Middle Ages. New York: The Metropolitan Museum of Art. 
• Ross, Nancy, Carolingian Art Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 2014), Smarthistory, undated

Спољашња уметност

• The Carolingian Renaissance, BBC Radio 4 discussion with Matthew Innes, Julia Smith & Mary Garrison (In Our Time, Mar, 30, 2006)