Пређи на садржај

Каталонци

С Википедије, слободне енциклопедије
Каталонци
Укупна популација
5,5 милиона
Региони са значајном популацијом
 Шпанија
(углавном  Каталонија)
4.800.000
 Француска110,000
 Аргентина188,000
 Мексико63,000
 Куба3,600
 Немачка48,000
 Перу39,000
 Андора29,000
 Италија23,000
 Чиле16,000
 Венецуела6,200
Језици
каталонски језик, шпански језик
Религија
углавном Католицизам

Каталонци су романски народ који живи у Каталонији (Шпанија), Француској и Андори. Каталонаца има отприлике 5,5 милиона у Каталонији. По вери су углавном католици.

Каталонци углавном деле порекло с другим народима на Пиринејском полуострву те представљају потомке романизованих келтоиберских прастановника, а данашњи каталонски језик је своје почетке имао у вулгарном латинском језику.

На формирање каталонске националне свести је важан утицај имала чињеница да су области око данашње Барселоне биле међу првима које су у процесу ослобођене од арапских освајача, те су њени становници били мање изложени арапским утицајима и тако формирали засебан културни, а кроз Круну Арагона и политички идентитет.

Каталонија и Каталонци су крајем 15. века венчањем Фернанда II од Арагона и Изабеле I од Кастиље постали део будуће шпанске државе. Настојања да се очува посебан каталонски идентитет су 1640. године довеле до каталонског устанка у који се умешала Француска, а који је 1659. довео до Пиринејског мира и поделе Каталоније на шпански и француски део.

Каталонци су у обе државе били изложени централизаторским настојањима да се затре њихов национални идентитет. У Шпанији је у томе било мало успеха, јер се шпански део Каталоније профилирао као релативно просперитетна регија, напредна у односу на остатак Шпаније. То је у 20. веку дало подлогу за покрет ком је циљ био аутономија Каталоније, која је установљена 1932. године након успостављања републике.

Каталонци су због тога у Шпанском грађанском рату били на страни републике, а након пораза су подвргнути бруталној репресији од стране победника националиста на челу са Франсиском Франком. Каталонски национални идентитет је поново признат тек након Франкове смрти, а 1978.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]