Кашикара (биљка)

С Википедије, слободне енциклопедије

Cochlearia officinalis
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
C. officinalis
Биномно име
Cochlearia officinalis
подврсте

C. o.  subsp. arctica
C. o.  subsp. oblongifolia
C. o.  subsp. officinalis

Кашикара (Cochlearia officinalis) или жљичњак је 15-30cm висока двогодишња или вишегодишња разграната зељаста биљка. Спонтано расте у умереном и хладном климатском појасу Земље, највише у близини морских и океанских обала Холарктика, и на појединим сланим теренима западне и средње Европе — нпр. у вегетацијским (биљним) заједницама класе Asteretea tripolii Westh. et Beeft. in Westh. et al. (1962). Цветови су беле боје, ситни, 3-5,5 mm у пречнику, сакупљени у гроздасте цвасти. Плод је љушчица. Семе је дужине 1,5mm. Број хромозома је 2n = 24.

У култури се јавља по целој Европи. Кашикара спада у исту ботаничку, хемијску и фармакодинамску групу као и рен. Употребљава се свежа биљка, јер ако се остави да се осуши, изгуби љутину, која се иначе јавља кад се свежа биљка гњечи прстима и тада мирише као слачица. Садржи витамин Ц, мирозин и сумпорни гликозид кохлеарин, који хидролизом даје једну врсту слачичног уља. Етарско уље у хомеопатији служи као средство које поправља метаболизам и као диуретик. Иначе, кашикара је народни лек против разних болести.

Cochlearia officinalis

Спољашње везе[уреди | уреди извор]