Пређи на садржај

Кедар

С Википедије, слободне енциклопедије

Кедар
Временски распон: Albian–Recent
Lebanon cedars
Либански кедар у Резервату природе Ал Шуф Кедар у Либану
Научна класификација e
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Gymnosperms
Дивизија: Pinophyta
Класа: Pinopsida
Ред: Pinales
Породица: Pinaceae
Потпородица: Abietoideae
Род: Cedrus
Trew
Типска врста
Pinus cedrus L., = Cedrus libani[1]

Кедар (лат. Cedrus) је род четинара из породице борова (Pinaceae). Обухвата 4 врсте, распрострањене у високопланинским областима Медитерана и западних падина Хималаја[2]. Род кедар је сродан роду јела (Abies), што се може уочити у грађи шишарки.

Биљке рода кедар су високо зимзелено планинско дрвеће, са широком и неправилном крошњом код старијих стабала. Повијеност врха стабла је карактеристика овог рода. Четине трају 3—6 година, могу бити различитих боја (од жуто-зелене до пепељаст плаве), различито распоређене на кратким и дугим изданцима. Четине су крупне, зашиљене, обично троугаоне и са два смолна канала. Кратки изданци (краткорасти) поседују до 40 четина сакупљених у праменове, док су на дугим изданцима четине појединачне и спирално распоређене. Једнодоме су врсте; имају мушке ресолике цветове дуге око 5 cm, ваљкастог облика. Зреле шишарице су усправне, дуге, зреле у другој или трећој години, распадају се; стерилне љуспе врло ситне, покривене фертилним љуспама. Семе има велики крилати додатак. Физиолошку старост кедрови достижу око тридесете-четрдесете године. Цвета у јесен.

Класификација

[уреди | уреди извор]

Кедрови деле веома сличну структуру шишарки као и јеле (Abies) и традиционално се сматрало да су најближе њима, али молекуларни докази подржавају базални положај у породици.[3][4]

Филогенија

[уреди | уреди извор]
Филогенија рода Cedrus[5][6]
Cedrus

C. brevifolia (Hooker) Elwes & Henry

C. deodara (Roxburgh ex Don) Don

C. atlantica (Endlicher) Manetti ex Carrière

C. libani Richard

Таксономија

[уреди | уреди извор]

Пет таксона рода Cedrus су додељена према таксономском мишљењу између једне и четири врсте.[2][7][8][9][10][11][12][13][14][15][16] Најстарији познати фосил из рода Cedrus је Cedrus penzhinaensis познат по фосилном дрвету пронађеном у седиментима ране креде (алб) Камчатке, Русија.[17]

врста Cedrus deodara (Roxb.) G.Don.
врста Cedrus libani, са четири таксона
Cedrus libani var. libani — либански кедар
Cedrus libani var. stenocoma (O.Schwarz) Frankis — турски кедар
Cedrus libani var. brevifolia Hook.f. — кипарски кедар
Cedrus libani var. atlantica (Endl.) Hook.f. — атласки кедар

Различити аутори различито деле род Cedrus на врсте. Горе приказана подела на две врсте, од којих једна садржи четири варијетета, је савремено гледиште ботаничара[18][19][20][21][22][23][24][25]. У хортикултури[26], али и у неким ботаничким радовима[2][27], среће се подела рода на четири врсте:

Cedrus atlantica — атласки кедар
Cedrus deodara — хималајски кедар[28][29]
Cedrus libani — либански кедар
Cedrus brevifolia — кипарски кедар

Употребе

[уреди | уреди извор]
Зеленкасто плави Cedrus atlantica обликован као бонсаи
Кедрово дрво има дрвенасти, благо сладуњав мирис, и препознатљиву боју и текстуру.

Кедрови су веома популарна орнаментална стабла, која налазе широку примену у хортикултури у умереним климама где зимске температуре не падају испод око −25  °C. Турски кедар је нешто отпорнији, до −30  °C или нешто ниже. Екстензивни морталитет засађених узорака може се јавити током јаких зима кад температуре падају ниже.[30] Области са успешном дугорочном култивацијом обухватају читав медитерански регион, западну Европу северно до Британских острва, јужну Аустралију и Нови Зеланд и јужни и западни део Северне Америке.

Познато је да су кедрово дрво и кедрово уље природни репеланти мољаца,[31] стога је кедар популарна облога у данашњим кедровим орманима и плакарима у којима се чува вунена одећа. Ова специфична употреба кедра је поменута у Илијади (књига 24), где се помиње како Пријам иде у кедром закровљену или обложену складишну комору да узме благо које ће се користити за откуп. Међутим, врста која се типично користи за кедарске сандуке и ормаре у Северној Америци је Juniperus virginiana, што се разликује од правог кедра (исто тако често долази до поистовећивања са са Thuja spp. below). Кедар се често користи за прављење калупа за ципеле, јер може да апсорбује влагу и деодорише.

Многе врсте кедровог дрвета су подесне за формирање бонсаи експоната. Оне се добро показују у многим стиловима, укључујући формални и неформални усправни, нагнути, и каскадни.[32]

У Северној Америци, врсте рода Thuja, као што је западни црвени кедар, су честе — мада се погрешно — поистовећују са правим кедром, као што је J. virginiana, који је типично познати као црвени кедар или источни црвени кедар. Док се неке натурализоване врсте кедра (Cedrus, прави кедар) могу наћи у Америкама, ни једна врста није аутохтона.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Cedrus”. International Plant Names Index. Приступљено 2025-12-10. 
  2. ^ а б в Farjon, A (1990). Pinaceae. Drawings and Descriptions of the Genera. .
  3. ^ Liston A., D.S. Gernandt, T.F. Vining, C.S. Campbell, D. Piñero. „Molecular Phylogeny of Pinaceae and Pinus”. Proceedings of the 4th Conifer Congress. Acta Hort. 615. 2003. стр. 107—114. . In: Mill, R. R. (ed.): :.
  4. ^ Wang, X.-Q., Tank, D. C. and Sang, T. : Wang, Xiao-Quan; Tank, David C.; Sang, Tao (2000). „Phylogeny and Divergence Times in Pinaceae: Evidence from Three Genomes”. Molecular Biology and Evolution. 17 (5): 773—781. Bibcode:2000MBioE..17..773W. PMID 10779538. doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a026356. 
  5. ^ Stull, Gregory W.; Qu, Xiao-Jian; Parins-Fukuchi, Caroline; Yang, Ying-Ying; Yang, Jun-Bo; Yang, Zhi-Yun; Hu, Yi; Ma, Hong; Soltis, Pamela S.; Soltis, Douglas E.; Li, De-Zhu; Smith, Stephen A.; Yi, Ting-Shuang; et al. (2021). „Gene duplications and phylogenomic conflict underlie major pulses of phenotypic evolution in gymnosperms”. Nature Plants. 7 (8): 1015—1025. Bibcode:2021NatPl...7.1015S. PMID 34282286. doi:10.1038/s41477-021-00964-4. 
  6. ^ Stull, Gregory W.; et al. (2021). „main.dated.supermatrix.tree.T9.tre”. Figshare. doi:10.6084/m9.figshare.14547354.v1. 
  7. ^ Gymnosperm database Cedrus.
  8. ^ NCBI Taxonomy Browser. „Cedrus”. .
  9. ^ Flora of China vol. 4
  10. ^ Qiao, C.-Y.; Ran, J.-H.; Li, Y.; Wang, X.-Q. (2007). „Phylogeny and Biogeography of Cedrus (Pinaceae) Inferred from Sequences of Seven Paternal Chloroplast and Maternal Mitochondrial DNA Regions”. Annals of Botany. 100 (3): 573. Bibcode:2007AnBot.100..573Q. PMID 17611189. doi:10.1093/aob/mcm134. 
  11. ^ Farjon, A (2008). A Natural History of Conifers. Timber Press. ISBN 978-0-88192-869-3. . Timber Press.
  12. ^ Christou, K. A. (1991). The genetic and taxonomic status of Cyprus Cedar, Cedrus brevifolia (Hook.) Henry. Mediterranean Agronomic Institute of Chania, Greece.
  13. ^ GRIN Taxonomy for Plants. „Cedrus”. Архивирано из оригинала 20. 01. 2009. г. Приступљено 14. 05. 2019. .
  14. ^ Güner, A., Özhatay, N., Ekim, T., & Başer, K. H. C. (ed.). Flora of Turkey and the East Aegean Islands. Edinburgh University Press. 2000. ISBN 0-7486-1409-5.  11 (Supplement 2): 5–6. .
  15. ^ Eckenwalder, J. E (2009). Conifers of the World: The Complete Reference. Timber Press. ISBN 978-0-88192-974-4. . Timber Press.
  16. ^ Sell, P. D. „Some new combinations in the British Flora”. Watsonia. 18: 92. 1990. .
  17. ^ Blokhina, N. I.; Afonin, M. (2007). „Fossil wood Cedrus penzhinaensis sp. nov. (Pinaceae) from the Lower Cretaceous of north-western Kamchatka (Russia)”. Acta Paleobotanica (на језику: енглески). 47: 379—389. S2CID 54653621. 
  18. ^ Hooker, J. D.. „On the Cedars of Lebanon, Taurus, Algeria and India”. Nat. Hist. Rev. 2: 11—18. .
  19. ^ Battander, J.-A. & Trabut, L. Flora de l'Algérie, 1905 .
  20. ^ Schwarz, O. (1944). „Anatolica. I”. Feddes Repertorium. 54: 26—34. doi:10.1002/fedr.19440540104. 
  21. ^ Coode, M. J. E., & Cullen, J., eds (1965). „Pinaceae”. Flora of Turkey and the East Aegean Islands. 1. Edinburgh University Press. стр. 67—85. 
  22. ^ Meikle, R. D (1977). Flora of Cyprus. 1. . Bentham - Moxon Trust, Royal Botanic Gardens, Kew. London.
  23. ^ Browicz, K. & Zielinski, J. Chorology of Trees and Shrubs in southwest Asia, 1, 1982 .
  24. ^ Greuter, W., Burdet, H. M., & Long, G. (eds.), . Med-Checklist – A critical inventory of vascular plants of the circum-mediterranean countries. „Cedrus”. 1984. Приступљено 9. 4. 2013. . Cedrus libani
  25. ^ Güner, A., Özhatay, N., Ekim, T., & Başer, K. H. C.., ур. (2000) [1862]. Flora of Turkey and the East Aegean Islands. Edinburgh University Press. стр. 5—6. ISBN 978-0-7486-1409-7.  11 (Supplement 2):.
  26. ^ Walters, W. M. (1986). European Garden Flora. 1. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-24859-4. 
  27. ^ Christou, K. A. (1991). The genetic and taxonomic status of Cyprus Cedar, Cedrus brevifolia (Hook.) Henry. Mediterranean Agronomic Institute of Chania, Greece.
  28. ^ Farjon, A (2013). „Cedrus deodara”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2013: e.T42304A2970751. doi:10.2305/IUCN.UK.2013-1.RLTS.T42304A2970751.en Слободан приступ. Приступљено 19. 11. 2021. 
  29. ^ Aljos, Farjon (1990). Pinaceae: drawings and descriptions of the genera Abies, Cedrus, Pseudolarix, Keteleeria, Nothotsuga, Tsuga, Cathaya, Pseudotsuga, Larix and Picea. Koenigstein: Koeltz Scientific Books. ISBN 978-3-87429-298-6. 
  30. ^ Ødum, S. (1985). Report on frost damage to trees in Denmark after the severe 1981/82 and 1984/85 winters. Hørsholm Arboretum, Denmark.
  31. ^ Burfield, Tony (септембар 2002). „Cedarwood Oils”. www.users.globalnet.co.uk. Приступљено 24. 8. 2016. 
  32. ^ Walston, Brent. „Cedars for Bonsai”. evergreengardenworks.com. Архивирано из оригинала 29. 05. 2015. г. Приступљено 8. 5. 2015. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • Cedar of Meudon: A tree in Meudon near Paris that has fascinated people through time