Кеплер (телескоп)
| Свемирски телескоп Кеплер | |
|---|---|
|
| |
| Оператор | НАСА |
| Произвођач | Бол аероспејс |
| Тип мисије | свемирски телескоп |
| Датум лансирања | 7. март 2009. |
| Крај мисије | У току (>5 година) |
| Ракета-носач | Делта II |
| Место лансирања | Свемирски центар Кенеди |
| Маса | 1.039 kg |
| Извор напајања | соларни панели |
| Снага напајања | 1.000 W |
| Врста орбите | хелиоцентрична орбита |
| Орбитални период | 372,5 дана |
| Међународна ознака | 2009-011A |
| Вебсајт | kepler.nasa.gov |
Свемирски телескоп Кеплер је мисија агенције НАСА која је лансирана са циљем да открије планете налик Земљи које се налазе у орбити око других звезда.[1] Овај свемирски телескоп, назван по немачком астроному Јохану Кеплеру[2], лансиран је у марту 2009. године[3] (време од датума лансирања).
Првобитни оперативни период мисије је био 3,5 година али је 2012.г. мисија продужена до 2016. године.[4][5]
Мисија Кеплер је „посебно дизајнирана да испита регион галаксије Млечни пут у којем се налази Сунчев систем и открије десетине планета сличних Земљи које се налазе унутар насељиве зоне, и притом открије колико од милијарди звезда у нашој галаксији има такве планете“.[6] Једини инструмент који је уграђен је фотометар који непрестано надгледа сјајност преко 145.000 звезда из главног низа у фиксном видном пољу.[7] Подаци које прикупи се затим шаљу на Земљу, а затим анализирају да би се открило периодично затамњење звезде приликом транзите екстрасоларне планете испред ње.
Опсерваторија Кеплер је тренутно оперативна и њени први резултати су објављени 4. јануара 2010. године. Како се и очекивало, прва открића су биле краткопериодичне планете (оне које за само пар сати или дана обиђу око своје матичне звезде). Како се мисија одвијала појавиле су се планете са дужим периодом револуције – до децембра 2011.г. откривено је 2.326 планета кандидата.[8][9] Од овог броја 207 је по величини слично Земљи, 680 су Супер-Земље (пар пута веће од наше планете), 1.181 су величине Нептуна, 203 су величине Јупитера док је 55 веће од Јупитера. Најважније откриће је да се 48 планета кандидата налази у зони погодној за настанак живота. Тим који води мисију процењује да 5,4% свих звезда у галаксији има планету кандидата налик Земљи у насељивој зони, и да 17% свих звезда има више од једне планете у систему.
У децембру 2011. године две планете кандидата сличне Земљи, Кеплер-20е[10] и Кеплер-20ф,[11] су потврђене као планете које се налазе у орбити око звезде Кеплер20 која је налик Сунцу.[12][13][14]
Подаци о летелици[уреди | уреди извор]
Маса летелице је 1.039 kg, има апаратуру од 0,95 m и примарно огледало пречника 1,4 m. У време када је телескоп лансиран ово је било највеће примарно огледало лансирано изван Земљине орбите. Летелица има видно поље од 115 квадратних степени, што је еквивалентно величини песнице када се испружи рука.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Koch, David; Gould, Alan (март 2009). „Kepler Mission”. NASA. Архивирано из оригинала 06. 03. 2014. г. Приступљено 14. 3. 2009.
- ^ DeVore, Edna (9. 6. 2008). „Closing in on Extrasolar Earths”. SPACE.com. Приступљено 14. 3. 2009. Спољашња веза у
|work=(помоћ) - ^ NASA Staff. „Kepler Launch”. NASA. Приступљено 18. 9. 2009.
- ^ BBC Staff (7. 3. 2009). „Nasa launches Earth hunter probe”. BBC News. Приступљено 14. 3. 2009.
- ^ "NASA Extends Planet-Hunting Kepler Mission Through 2016". Space.com, 4 April 2012. Приступљено 2012-05-02.
- ^ NASA Staff. „Kepler Mission/QuickGuide”. NASA. Архивирано из оригинала 08. 05. 2012. г. Приступљено 20. 4. 2011.
- ^ AAS Staff. „Meeting Program and Block Schedule”. American Astronomical Society. Архивирано из оригинала 16. 7. 2011. г. Приступљено 20. 4. 2011. - click the itinerary builder to get to the abstract of "Kepler Planet Detection Mission: Introduction and First Results"
- ^ "Kepler-22b, Super-Earth in the habitable zone of a Sun-like Star" Архивирано на сајту Wayback Machine (18. октобар 2012). Kepler – NASA.gov. 5 December 2011.
- ^ Govert Schilling (12. 9. 2011). „'Super-Earth' Found in Habitable Zone”. AAAS. Архивирано из оригинала 25. 9. 2011. г. Приступљено 23. 9. 2012.
- ^ NASA Staff (20. 12. 2011). „Kepler: A Search For Habitable Planets - Kepler-20e”. NASA. Архивирано из оригинала 31. 03. 2017. г. Приступљено 23. 12. 2011.
- ^ NASA Staff (20. 12. 2011). „Kepler: A Search For Habitable Planets - Kepler-20f”. NASA. Архивирано из оригинала 14. 06. 2012. г. Приступљено 23. 12. 2011.
- ^ Johnson, Michele (20. 12. 2011). „NASA Discovers First Earth-size Planets Beyond Our Solar System”. NASA. Архивирано из оригинала 16. 05. 2020. г. Приступљено 20. 12. 2011.
- ^ Hand, Eric (20. 12. 2011). „Kepler discovers first Earth-sized exoplanets”. Nature. doi:10.1038/nature.2011.9688.
- ^ Overbye, Dennis (20. 12. 2011). „Two Earth-Size Planets Are Discovered”. New York Times. Приступљено 21. 12. 2011.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Star : Kepler-10”. EPE. Extrasolar Planets Encyclopaedia. Архивирано из оригинала 16. 6. 2012. г. Приступљено 11. 1. 2011.
- Kepler Mission - НАСА.
- Kepler Mission - Audio (27:02) - Cain/Gay - Astronomy Cast (2010).
- Kepler - Discoveries - Summary Table Архивирано на сајту Wayback Machine (1. април 2017).
- Kepler - Discovery of New Planetary System Архивирано на сајту Wayback Machine (1. фебруар 2020).
- Kepler - Guest Observer Program Архивирано на сајту Wayback Machine (27. август 2012).
- Kepler public data.
- Kepler - Asteroseismic Science Consortium (KASC).
- Kepler - Spherical Panorama - Clean Room Before Fueling[мртва веза].
- "The Extrasolar Planets Encyclopaedia"
- "The Habitable Exoplanets Catalog"
- "New Worlds Atlas" Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јун 2008)
