Киро Глигоров

С Википедије, слободне енциклопедије
киро глигоров
Киро Глигоров 1993. године
Лични подаци
Датум рођења(1917-05-03)3. мај 1917.
Место рођењаШтип, Краљевина Србија
Датум смрти1. јануар 2012.(2012-01-01) (94 год.)
Место смртиСкопље, Македонија
Професијаправник
Породица
СупружникНада Глигорова
Деловање
Члан КПЈ од1943.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Председник Савезне
скупштине СФРЈ
Период19741978.
ПретходникМијалко Тодоровић
НаследникДрагослав Марковић
Председник Републике
Македоније
Период19911999.
ПретходникВладимир Митков
НаследникБорис Трајковски

Одликовања
Орден југословенске звезде с лентом Орден Републике са златним венцем Орден братства и јединства са златним венцем
Орден рада са црвеном заставом Орден заслуга за народ са сребрним зрацима

Киро Глигоров (Штип, 3. мај 1917Скопље, 1. јануар 2012), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније. У периоду од 1974. до 1978. године обављао је функцију председника Савезне скупштине СФРЈ, а од 1991. до 1999. године функцију првог председника самосталне Републике Македоније.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 3. маја 1917. године у Штипу, као Киро Панчев. Потиче из средње имућне породице, отац му је био занатлија, а мајка домаћица. Директор српске основне школе у Штипу, у коју је уписан 1924. године, променио му је име у Ћирило Глигоровић. Основну школу је завршио 1928. године, а гимназију 1936. године у Штипу и Скопљу. Јула 1939. године дипломирао је на Правном факултету у Београду. Име Киро Глигоров добио је 1941. године.

По завршетку студија Киро је кратко време радио као приправник у једној адвокатској канцеларији у Београду. После окупације Краљевине Југославије, априла 1941. године, прешао је у Скопље. Најпре се запослио као правник у „Вардарској банци“, а потом је отворио своју адвокатску канцеларију.

Други светски рат[уреди | уреди извор]

Био је ухапшен под сумњом да је комуниста. После пуштања из притвора, активно се укључио у Народноослободилачки покрет и сарађивао са познатим македонским револуционаром и народним херојем Кузманом Јосифовским.

У јесен 1943. године, када је, на иницијативу КПЈ, формиран Антифашистички народноослободилачки комитет (АНОК), Киро Глигоров је постао његов члан. Почетком маја 1944. године постао је секретар Иницијативног одбора за оснивање Антифашистичке скупштине народног ослобођења Македоније (АСНОМ).

Киро Глигоров (лево) и Никола Мицев (десно) на Вису

На првом заседању АСНОМ-а, одржаном 2. августа 1944. године у манастиру Прохор Пчињски, изабран је за члана АВНОЈ-а. Исте године, као представник Македоније отпутовао је са Светозаром Вукмановићем Темпом на острво Вис, где се састао са члановима Врховног штаба НОВЈ и Централног комитета КПЈ.

Штаб 10. српске бригаде, Црна Трава, 25. август 1944. Трећи слева је Киро Глигоров, борац 3. македонске бригаде.

На другом заседању АСНОМ-а, одржаном од 28. до 31. децембра 1944. године у Скопљу, изабран је за члана Председништва АСНОМ-а и повереника за финансије у Председништву АСНОМ-а.

Социјалистичка Југославија[уреди | уреди извор]

У социјалистичкој Југославији, (ФНРЈ и СФРЈ), Киро Глигоров је обављао многе одговорне државне и партијске дужности:[1]

Независна Македонија[уреди | уреди извор]

Глигоров је први председник Македоније. Функцију је обављао у два мандата, у периоду од 1991. до 1999. године. За председника Македоније изабран је 27. јануара 1991. године (први мандат), и 19. новембар 1994. године (други мандат).

Као председник Македоније у периоду распада Југославије 1991 — 1995. учествовао је на многим међународним конференцијама о Југославији. После првих немира у СФРЈ, захтевао је да се сви македонски војници повуку из ЈНА, а са генералом Благојем Аџићем договорио је мирно повлачење јединица ЈНА из Македоније.

Аутомобил након атентата на Глигорова

Дана 3. октобра 1995. године испред хотела „Бристол“ у Скопљу, на њега је извршен неуспели атентат. Био је тешко повређен (изгубио је око). Околности атентата, као и починиоци, до данас су остале непознате.

Киро Глигоров је преминуо у ноћи између 1. и 2. јануара 2012. године у сну, у свом дому у Скопљу. Сахрана је одржана 3. јануара у 13 часова на скопском гробљу Бутел.[2]

Дела[уреди | уреди извор]

  • „Македонија е сè што имаме“ (2001)
  • „Атентат - ден потоа“ (2002)
  • „Виорни времиња : “Република Македонија реалност на Балканот“ (2004)
  • „Сите југословенски (стопански) реформи“ (2006)

Одликовања[уреди | уреди извор]

Киро Глигоров је одликован:

Заједно са Борисом Трајковским је, 2005. године, постао први носилац - Ордена Северне Македоније.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Енциклопедија Југославије (књига четврта). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб, 1986. година
  2. ^ Преминуо Киро Глигоров (на македонском језику), Приступљено 9. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]