Кливија
| Кливија мината [1] | |
|---|---|
-01.JPG)
| |
| Clivia minata | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | Clivia
|
| врсте | |
| |
Кливија припада цветној култури за узгој на отвореним површинама која води порекло из јужне Африке.[2] Врсте овог рода припадају фамилији Аmaryllidaceae. Кливија носи назив по војвоткињи Клив д'Нортамберланд. Познате су само три врсте кливије.
Класификација[уреди | уреди извор]
Данас су познате три врсте кливије:
Clivia minata[уреди | уреди извор]
Кливија мината се најчешће гаји као саксијска цветна култура. Има подземно ризоматично стабло. Листови су дуги, уски, заобљеног врха, тамнозелене боје, густо се ређају један за другим у две равни. Цветови се налазе на другој меснатој неразгранатој цветној дршци сабрани у облику сунцобрана. Цветови су у пречнику око 5 cm, а у једној цвасти их има и до 25. Боја цветова црвено-оранж жућкаста. У култури се гаји већи број варијетета ове врсте.
- Clivia minata
- Clivia minata artrosanguinca — тамноцрвена боја цвета
- Clivia minata aurantica— жуто-роза боја цвета
- Clivia minata splendes— светло оранж боја цвета
Clivia nobilis[уреди | уреди извор]
Поред кливије минате веома ретко се среће и Clivia nobilis. Цветови су ситнији, док су вршни делови латица цвета обојени зелено. Цветови су сабрани у цвасти 10—15 заједно. Цветна труба је издужена и сужена.
Clivia cyrtanthiflora[уреди | уреди извор]
Ова врста кливије сматра се хибридом између претходне две врсте. Њен перигон је кратак и широк, врх цвета је тамне, а основа светлије боје.
Размножавање и гајење[уреди | уреди извор]
Размножавање вештачким опрашивањем[уреди | уреди извор]
Кливија може да се размножава семеном. Биљке добијене сетвом цветају после 5—6 година. Да би се добило семе потребно је извршити вештачко опрашивање. Са једне цвасти добија се од 4 до 8 плодова — чаура, док у свакој чаури од 1 до 4 семена. Сетву семена треба извршити одмах после сазревања семена. Семе се сади у мешавину хумусне земље и песка. Семе на температури 15—18 °C ниче после 4—5 недеља. Биљка се развија споро, тако да се пресађивање из мање у већу саксију врши на сваке 2 до 3 године. Биљку је потребно редовно заливати, прашити у току лета и штитити од директне и јаке светлости.
Размножавање бочним изданцима[уреди | уреди извор]
Размножавање кливије бочним изданцима који имају и део подземног стабла је много брже и једноставније. Овај начин размножавања треба вршити паралелно са пресађивањем биљке, али тек након што биљка процвета. Код пресађивања се мора водити рачуна да се не озледи врло остљиво и лако ломљиво корење. Кливија захтева земљиште тежег механичког састава, богато хранљивим материјама. Највише јој одговара смеша делова лисњаче, прегорелог стајњака, ливадске земље, муља или песка.
Цветање[уреди | уреди извор]
Крајем лета заливање биљке треба свести на минимум. Биљку, односно земљиште, треба засушити али тако да не буде потпуно суво. У овом стању привидног мировања кливију треба држати 2—3 месеца, тј. док се између листова не појави цветни пупољак дужине око 5 cm. Ако се кливија не држи у стању мировања, развиће се бујно лишће али без цветова. На овај начин гајена кливија ће цветати сваке године обично рано у пролеће (април—март).[3]
