Коморач
| Коморач | |
|---|---|
| |
| Коморач у цвету | |
| |
| Цвет коморача | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Asterids |
| Ред: | Apiales |
| Породица: | Apiaceae |
| Род: | Foeniculum |
| Врста: | F. vulgare
|
| Биномно име | |
| Foeniculum vulgare | |
| Синоними[1] | |
|
Synonymy
| |
Коморач, морач или коромаћ[2] (народни називи: коромач, анасон, дивља миродија, јанеж, резен, морач, анита, копар сладки, слатки аниш; лат. Foeniculum vulgare) је цветајућа ароматична зачинска биљка из породице шаpгарепа.[3] То је издржљива вишегодишња биљка[4] са жутим цветовима и пернатим лишћем.[5]
Коморач се обично послужује свеж. Коморач се може комбиновати са поврћем и воћем, у разним мешаним и сложеним салатама: с авокадом и наранџама, артичокама и пармезаном, мандаринама и наром или с пршутом и крушкама.[6]
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
Расте као полудивљи у камењарима и уз ивице њива, у приморским крајевима.[2] Иначе се због велике потражње гаји, као вртларска култура, посебно је раширен у јужној Европи, првенствено у Италији.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Биљка нарасте од 60 до 120 cm у висину. Има јако разгранато стабло.[2] Има дугуљасте вишеструко издељене игличасте листове који расту на стабљици. Листови су танки, длакави и перасто сечени.[2] На крају стабљике развија се цветна главица у облику обрнутог кишобрана.
Корен је жућкаст, вретенаст, а плод-семе је до 1 cm дужине, јајастог облика, слатког укуса и пријатног мириса. Обично цвета у јулу и августу.[2]
Арома и фитохемија[уреди | уреди извор]
Ароматични карактер плодова коморача потиче од испарљивих уља која дају мешовите ароме, укључујући транс-анетол и естрагол (налик сладићу), фенхон (нана и камфор), лимонен,[7] 1-октен-3-ол (гљива).[8] Остале фитохемикалије пронађене у плодовима коморача укључују полифеноле, попут розмаринске киселине и лутеолина, између осталог у мањем садржају.[9]
Енергетска и нутритивна вредност[уреди | уреди извор]
| Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Енергија | 1.443 kJ (345 kcal) |
52 g | |
| Прехрамбена влакна | 40 g |
14,9 g | |
| Засићене | 0,5 g |
| Мононезасићене | 9,9 g |
| Полинезасићене | 1.7 g |
15,8 g | |
| Витамини | |
| Тиамин (Б1) | (36%) 0,41 mg |
| Рибофлавин (Б2) | (29%) 0,35 mg |
| Ниацин (Б3) | (41%) 6,1 mg |
| Витамин Б6 | (36%) 0,47 mg |
| Витамин Ц | (25%) 21 mg |
| Минерали | |
| Калцијум | (120%) 1.196 mg |
| Гвожђе | (142%) 18,5 mg |
| Магнезијум | (108%) 385 mg |
| Манган | (310%) 6,5 mg |
| Фосфор | (70%) 487 mg |
| Калијум | (36%) 1.694 mg |
| Натријум | (6%) 88 mg |
| Цинк | (42%) 4 mg |
| Остали конституенти | |
| Вода | 8,8 g |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. | |
Енергетска вредност 100 грама свежег корена коморача износи 31 kcal / 130 kJ. Од тога 1,2% чине беланчевине, 0,2 % масти и 7,3 % угљени хидрати. Садржи 3,1 g дијеталних влакана, као и још дванаест важних елемената у траговима и четрнаест аминокиселина у идеалном саставу. Од минерала изврстан је извор калијума (414 mg), добар је извор мангана (0,2 mg, што чини 10 % RDA), а од витамина изврстан је извор витамина Ц (12 mg, што чини 20 % RDA). [10]
Енергетска вредност семена коморача износи 345 kcal / 1443 kJ. Од тога је 16% беланчевина, 15 % масти, 52 % угљених хидрата, а богат је дијеталним влакнима (40 mg) и фитостеролима (66 mg). Од минерала изврстан је извор мангана (6,5 mg, што чини 310 % RDA), жељеза (18,5 mg, што чини 130 % RDA), магнезијума (385 mg, што чини 130 % RDA), калцијума (1 200 mg, што чини 120 % RDA), бакра (1,1 mg, што чини 120 % RDA), фосфора (487 mg, што чини 61 % RDA) и цинка (3,7 mg, што чини 37 % RDA). Од витамина изврстан је извор витамина Ц (21 mg, што чини 35 % RDA) и витамина Б комплекса: ниацина или витамин Б3 (6 mg, што чини 38 % RDA), тиамина или витамин Б1 (0,4 mg, што чини 34 % RDA), пиридоксина или витамин Б6 (0,5 mg, што чини 28 % RDA) и рибофлавина или витамин Б2 (0,4 mg, што чини 27 % RDA).
Употреба[уреди | уреди извор]
Плод је посебно богат етеричним уљем, садржи шећер и соли.[2] Најчешће се користи семе и уље, а ређе корен и лишће.[2] Употребљава се као зачин или чај против надимања и као благо средство против кашља, код деце и за сметње у варењу код одојчади. У повртарству је посебно узгојена врста која има задебљале почетке стабљике који формирају облик сличан главици лука одмах изнад земље. Та сочна задебљања употребљавају се као поврће у исхрани, или обрађено термички или у салати. Листови се такође употреблљавају као зачин, а у традиционалној кухињи се користи уз рибу.
Припрема јела с коморачем[уреди | уреди извор]
Сви делови коморача, луковица, стабљике и листови, употребљавају се у припреми јела. Ножем се режу стабљика и дно луковице, а одстране се и спољни листови луковице. Кратко се исперу под текућом водом, а затим се коморач исече према потреби. Ножем се луковица преполови и реже по дужини на кришке за динстање или на танке плочице у облику полумјесеца за салате. Свака половина се може нарезати и на коцкице. Стабљике се користе у припреми темељаца, док листови дају особиту арому риби печеној у фолији, а могу се искористити и за украшавање јела. Најбоље од коморача добије се ако се послужи свеж. Врло су занимљиве комбинације коморача с поврћем и воћем у разним мешаним и мешаним салатама.
Лековити коктел се може припремити тако да се свежи коморач зачини маслиновим уљем, па се салата конзумира као предјело. Уместо зелене салате или парадајза у сендвич се може ставити свеже нарезани коморач или се прелије с јогуртом, с додатком свеже нарезане метвице. За топло предело или мали оброк може се у француском стилу припремити омлет с коморачем, парадајзом и маслинама или quiche с надевом од празилука и коморача, с додатком сира пармезана и семена мака. Оба јела се послужују уз зелену салату. У истој групи топлих предела за италијанску кухињу то су тестенина и рижото. Бели умак за тестенину се припрема с коморачем, луком и панцетом у павлаци, а црвени умак се припрема на бази парадајза, лука, коморача, црвене паприке и инћуна. Изврстан рижото добије се комбинацијом коморача и репова рачића.
Од луковице коморача припрема се крем супа, а остале пире или крем супе од коморача припремају се у комбинацији с мрквом, шпинатом, парадајзом или патлиџаном. Стабљике коморача користе се за припрему бистрих супа, повртних сложенаца или варива. Коморач се може пирјати с другим поврћем, пећи уз додатак маслиновог уља, зачина и крушних мрвица или гратинирати. С коморачем се могу припремати и месна јела од пилетине, свињетине и телетине. Уједно за перад, попут пилетине и пуретине, можу се припремити занимљиви надеви. За пилетину надев од куваног коморача, чешњака, тимијана, рузмарина и мајоране, а за ћуретину надев од пирјаног коморача, пршута, пињола, першина, мајорана и лимунове корице. Ова намирница изврсно се слаже с димљеним лососом и шкољкама. Пирјани коморач се може припремити са сипом, у комбинацији с пирјаним паприкама, уз печене одреске туне или с куваном рижом, паприкама и пињолима као део надева за пастрвке.
Свежи листови коморача се могу користити за припрему умака на бази мајонеза, салатних прелева и надева, док се семе може користити у припреми хлеба, сланих колача и месних јела. Од коморача се у Македонији и Грчкој раде типична национална жестока алкохолна пића, а у друтим се крајевима често додаје у траварицу.
Лековитост[уреди | уреди извор]
Коморач је једна од најстаријих познатих лековитих биљака коју су користили стари Египћани, Римљани и Грци, а на Балкану су га, као природни лек код пробавних тегоба и прехлада, прославили бенедиктинци. У укупном квалитетном нутритивном садржају посебно се истичу флавоноиди рутини и кверцитин, те разноврсни кемпферол гликозиди, који имају снажно антиоксидативно деловање. Врло занимљив је и анетехол, саставни део испарљивих компоненти етеричног уља. Истраживања су показала да смањује упале и помаже у спречавању развоја рака. Експериментима на животињама утврђено је да етерично уље има способност заштите јетре од штетног токсичног деловања.[11]
У антици и у азијском простору, коморач је био цењен због свог окуса сличног анису, као и због лековитих својстава. Коморач је добар извор витамина Ц, који је такође снажан антиоксиданс и има способност неутрализације штетног деловања слободних радикала у воденим растворима у телу, који могу узроковати боли у зглобовима и резултирати остеоартритисом и реуматоидним артритисом. Одличан је извор дијететских влакана која помажу у правилној функцији црева, и на тај начин учествује у спречавању развоја рака дебелог црева. Влакнасте материје вежу на себе отровне и масне материје у цревима, одстрањујући тако отрове из тела, те смањујући ниво холестерола и масноће у крви. Дијететска влакна одржавају здравље срца, јер вежу жучне соли у дебелом цреву и излучују их из тела. За поновну производњу жучних соли троши се холестерол, чиме се смањује његова количина у крви и ризик од његовог штетног деловања. Влакна повећавају осетљивост инсулина и тако спречавају развој дијабетеса типа 2. Она имају високи капацитет везања воде, бубре и успоравају пробаву, што даје осећај ситости. Из тог се разлога храна богата дијететским влакнима препоручује током редукцијских дијета.
Коморач је изврстан извор калијума, који помаже код снижавања високог крвног притиска, једног од ризичних фактора који могу утицати на срчани или мождани удар. Семе и корен коморача саставни су делови чајева за чишћење организма, што се приписује етеричном уљу које сузбија надутост, смирује грчеве желуца и црева и делује против врења. Чисто етерично уље добија се дестилацијом из семена, а препоручује се узимање са шећером или у води, за лечење болова у грлу и промуклости. Такође се препоручује и за спољну примену, као саставни део антиреуматских средстава за масажу. Коморач појачава рад ћелија, јача имунитет, зауставља размножавање микроорганизама, поспешује излучивање млека, утиче на нервни систем и добро расположење, одстрањује слуз код кашља и прехладе, делује лагано смирујуће и опуштајуће. Због високог садржаја бета-каротена, може се превентивно користити као делотворно средство против рака. Више од два пута недељно коморач не би смеле конзумирати особе које су склоне проливу.
Народна веровања[уреди | уреди извор]
У народној медицини коморач се користи за лечење очних упала.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „The Plant List, Foeniculum vulgare Mill.”. Архивирано из оригинала 04. 06. 2021. г. Приступљено 17. 05. 2021.
- ^ а б в г д ђ е Фонда 1942, стр. 25.
- ^ „Classification for Kingdom Plantae Down to Genus Foeniculum Mill.”. US Department of Agriculture, Natural Resources Conservation Service. 2015. Приступљено 24. 3. 2015.
- ^ „Plant Characteristics and Associations. Foeniculum vulgare”. www.calflora.org. Calflora. 1. 4. 2020. Приступљено 19. 1. 2021.
- ^ „Plant Finder. Foeniculum vulgare”. www.missouribotanicalgarden.org. Missouri Botanical Garden. Архивирано из оригинала 31. 12. 2020. г. Приступљено 19. 1. 2021.
- ^ [1] "Začini i začinsko bilje", recipeci.com, 2011.
- ^ Badgujar, Shamkant B.; Patel, Vainav V.; Bandivdekar, Atmaram H. (2014). „Foeniculum vulgareMill: A Review of Its Botany, Phytochemistry, Pharmacology, Contemporary Application, and Toxicology”. BioMed Research International (на језику: енглески). 2014: 842674. ISSN 2314-6133. PMC 4137549
. PMID 25162032. doi:10.1155/2014/842674.
- ^ Díaz-Maroto, M. C; Díaz-Maroto Hidalgo, I. J; Sánchez-Palomo, E; Pérez-Coello, M. S (2005). „Volatile components and key odorants of fennel (Foeniculum vulgare Mill.) and thyme (Thymus vulgaris L.) oil extracts obtained by simultaneous distillation-extraction and supercritical fluid extraction”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 53 (13): 5385—9. PMID 15969523. doi:10.1021/jf050340+.
- ^ Uusitalo, L; Salmenhaara, M; Isoniemi, M; Garcia-Alvarez, A; Serra-Majem, L; Ribas-Barba, L; Finglas, P; Plumb, J; Tuominen, P; Savela, K (2016). „Intake of selected bioactive compounds from plant food supplements containing fennel (Foeniculum vulgare) among Finnish consumers”. Food Chemistry. 194: 619—25. PMID 26471600. doi:10.1016/j.foodchem.2015.08.057.
- ^ [2] "Komorač", www.coolinarika.com, 2011.
- ^ [3] "Komorač-začin i lijek", www.medikus.hr, 2011.
Литература[уреди | уреди извор]
- Фонда, Драгутин (1942). Домаће лековито биље и његова употреба. Београд: Фармафлора.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Foeniculum vulgare на Викимедијиној остави- Fennel in nutrition, health, cooking
