Константин Луткић
| константин луткић | |
|---|---|
 Константин Луткић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 16. јул 1899. |
| Место рођења | Сомбор,  Аустроугарска |
| Датум смрти | 20. март 1991. (91 год.) |
| Место смрти | Сомбор,  СФРЈ |
| Професија | обућар |
| Деловање | |
| Учешће у ратовима | Шпански грађански рат |
| Служба | Интернационалне бригаде |
Константин Коста Луткић (Сомбор, 16. јул 1899 — Сомбор, 20. март 1991) је био добровољац из Војводине у Шпанском грађанском рату.
Биографија[уреди | уреди извор]
По занимању обућар. У Будимпешту одлази на рад 1915. године. Тамо ступио у Струковни синдикат обућарских радника. У марту 1917. године регрутован у аустроугарску војску, из које дезертира. Крај Првог светског рата дочекао у војном затвору у Сомбору.[1] Током кратког постојања Мађарске Совјетске републике (март-август 1919.) био у редовима мађарске Црвене армије. Након тога се враћа у Југославију, али је стално прогањан и хапшен.
Године 1923. одлази у Аргентину, а 1928. прелази у Уругвај. Тамо се придружује Комунистичкој партији, и постаје секретар југословенске ћелије КП Уругваја. У Европу се вратио 1937. године. У Шпанију стиже 27. априла 1938, и распоређен је у батаљон Дивизионарио 45. дивизије. За држање на фронту похваљен и произведен у чин наредника.[1] Током боравка у Шпанији постао члан КП Шпаније. Након евакуације Шпанске републиканске армије у Француску 1939. био у логорима Сан Сиприен и Гирс. Од 1940. борави у Сједињеним Америчким Државама, а потом у Уругвају. Тамо основао удружење Слободна Југославија (1941) за помоћ народима Југославије који се боре против фашизма.[1] На позив КПЈ вратио се у Југославију 1948.[2] Био запослен у Покрајинској Дирекцији за текстил и кожу АП Војводине у Новом Саду.
Умро у Сомбору 20. марта 1991.[3]