Корални гребен Белизеа

Корални гребен Белизеа
Sistema de Reservas de la Barrera del Arrecife de Belice
Корални гребен Белизеа; Sistema de Reservas de la Barrera del Arrecife de Belice
Светска баштина Унеска
Званично име	Резерват коралног гребена Белизеа
Место	Белизе, Белизе
Координате	17° 15′ 45″ С; 88° 03′ 10″ З / 17.2625° С; 88.0528° З
Површина	96.300 ha (1,037×1010 sq ft)
Укључује	Bacalar Chico National Park and Marine Reserve; Glover's Reef; Half Moon Caye; Laughing Bird Caye; Sapodilla Cayes; South Water Caye Marine Reserve; Велика плава рупа ;
Критеријум	природно благо: 1992—
Упис	1996. (20. седница)
Угроженост	2009 –2018
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/764

Корални гребен Белизеа чини серија коралног гребења која се протеже уздуж обале Белизеа, око 300 метара на сјеверу до 40 км на југу. Овај корални гребен, дуг око 300 км, је дуги дио 900 км дугог Мезоамеричког коралног гребена који се континуирано пружа од Канкуна на североисточном врху Јукатанског полуострва, дуж тзв. Ривијере Маја, до Хондураса, што га чини другим највећим коралним гребеном на свету, након Великог коралног гребена у Аустралији.

Резерват природе коралног гребена Белизеа заузима велику већину гребена, око 960 км², укључујући 7 морских резервата (Хол Чан), 450 кеј острва (нпр. Амбергрис, Кеј Колкер, Кеј Чапел, Сент Џорџс Кеј, Лонг Кеј, Нордерн Кеј и Сендбор Кеј) и 3 атола као што је Велика плава рупа. Корални гребен Белизеа је једно од биолошки најразноврснијих екосистема на свету, те је дом за око 70 врста тврдих и 36 врста меканих корала, 500 врста риба и стотине врста бескичмењака. Но како је тек 10% гребена истражено, претпоставља се да 90% врста тек треба открити.^[1] Због тога је Резерват природе коралног гребена Белизеа уписан на Унесков списак места Светске баштине у Америци 1996. године, а на списак угрожених места Светске баштине је доспио 2009. године због сече шуме мангрова и претераног развоја који је довео до расипања гребења^[2] Научници верују како је услед олуја и глобалног загријавања, што је изазвало избељивање корала, од 1998. године оштећено око 40% коралног гребена Белизеа. Како се овај тренд наставља, многи вјерују како гребен нема могућност опоравка.^[3]

Корални гребен Белизеа је витално риболовно подручје и највеће туристичко одредиште Белизеа. Сваке године посети га око 260.000 ронилаца из целога света.^[4]

Референце[уреди | уреди извор]

^ (језик: енглески) Wells, Sue. Belize Barrier Reef Case Study Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јун 2013). Приступљено 24. 3. 2011.
^ „Belize Barrier Reef Reserve System”. UNESCO. Приступљено 24. 3. 2011.
^ (језик: енглески) Handwerk, Brian & Hafvenstein, Lauri (25. 3. 2003). Belize Reef Die-Off Due to Climate Change?. National Geographic News. Приступљено 24. 3. 2011.
^ (језик: енглески) Harrabin, Roger (12. 6. 2006). Reef at forefront of CO2 battle. BBC News. Belize. Приступљено 24. 3. 2011.