Корисник:Гпавловић/песак
[[|тхумб| Никола Лончар ]]
Биографија:[уреди | уреди извор]
Никола Лончар је рођен 24.11. 1954.године у селу Бјелковац, општина Подравска Слатина, Хрватска. 1960.године се пресељава у Београд, општина Земун, где завршава основну школу. После завршетка средње Електропривредне школе у Земуну, уписује студије политехнике на ВПС у Београду. Пре дипломирања почиње да ради у Народном позоришту, што је за њега била прекретница у животу. Неко време је радио на оделењу Технике у РТС-у и држао дискотеку у “Пинкију”. Осамдесетих година, прошлог века одлази у Сједињене Америчке Државе. Ту започиње сасвим нови живот.
Историја:[уреди | уреди извор]
Никола Лончар ради као приватни дететктив у Пенсилванији, специјализован за истраге о недозвољеним методима уласка у одређене бизнис институције или приватне објекте (инвестигатинг афтер бургларy – форенсиц лоцксмитхинг). Члан је Националне асоцијације специјалиста за истраживање и Интернационалне асоцијације истраживача за крадју кола. Његово опредељење за овај посао настало је после више година проведених у различитим пољима обезбеђења. Никола је 1986 године отворио своју фирму за обезбеђење у Филаделфији. Радећи у деловима града са високом стопом криминала схватио је да системи обезбеђења нису довољно развијени да се боре са искусним криминалцима.
Користећи вишегодишње искуство у пољу обезбеђивања, дизајнирао је средство за закључавање са 4 до 24 тачака и сензора које могу да детектују упад лопова. За свој проналазак добио је награду Технолошког центра Бенџамин Френклин, награду државе Пенсилванија и златну медаљу Никола Тесла, која се додељује једном годишње за најбољи проналазак. 1998 године се придружио националној асоцијацији истраживача брава за закључавање. 2001 године добио је лиценцу за посао приватног дететктива у Пенсилванији. Хобији су му скупљање брава, сензора и аларма, као и дизајнирање нових продуката (има преко 30 патената).
10. јуна 2004. године покреће Никола Тесла Инвенторс Цлуб. После се испоставило да је много више људи заинтересовано за Теслин живот, него за Теслине иновације, па је после тога отворен Никола Тесла Цлуб. Када се окупио већи број људи основана је Теслина научна фондација (Тесла Сциенце Фоундатион) 7. јануара 2010. године у Филаделфији. Теслина научна фондација је највећа активна организација у УСА која се бави промоцијом лика и дела Николе Тесле. Од 2008. године. имали су 155 предавања, конференција и других значајних активности, што их доводи на прво место, не само у УСА, него у свету. Захваљујући великом ентузијазму чланова Теслине Научне Фондације направили су импресиван резултат на глобалном нивоу.
Оснивање Теслине научне фондације Србије[уреди | уреди извор]
Оснивач Теслине научне фондације Србије, г-дин Никола Лончар је добар део свог досадашњег продуктивног ангажовања посветио и раду на промоцији лика и стваралаштва нашег, српског великана, Николе Тесле.
Још као дете, а касније и као младић, показивао је интересовање за откривањем новог у природи, техници и проналазаштву, па због тога, а вероватно и због своје постојбине и предака који су из краја где се родио Никола Тесла, поклонио је пуно времена проучавању и популаризацији Теслиног рада и дела. Као малолетник учествовао је на изложбама и сајмовима проналазаштва у ондашњој Југославији, и пријављује прве проналаске. Осамдесетих година прошлог века одлази у Америку, где после стабилизације породичних прилика и достизања личног стандарда, све своје потенцијале улаже у афирмацију идеје о Николи Тесли. У почетној фази, у свом новом окружењу, ради на развоју свести о Тесли као генију, код Американаца, других странаца, као и припадника наше дијаспоре.
А потом, интензивира деловање и на територији Србије. Током свих тих година, а нарочито у време ратних разарања, његов долазак из Америке у Србију, његове мајке Љубице Лончар и сестре Гордане, пропраћен је помагањем народа у Србији, а у одласку одношењем књига, записа, рукотворина и предмета, све што је у вези са Теслом. Током година толико се тога сакупило, у његовом дому у Филаделфији, да би по најскромнијем мишљењу могао да се постави музеј о Николи Тесли.
Уочи распада Југославије и ратних разарања долази са породицом у земљу и покушава развити приватни бизнис. Нарочито ради на пројектима заштите имовине и безбедности, па стога бива препознат од менаџмента ЦИП-а, који га ангажује на развојним безбедносним пројектима у вези са железницом. Из те сарадње настаје преко 50 идејних пројеката у области чувања и заштите имовине. На жалост крећу ратна разарања и он се враћа са породицом у Америку.
Током прве деценије овог века, учествује у организацији и оснивању Теслине научне фондације у Америци - ТЕСЛА СЦИЕНЦЕ ФОУНДАТИОН, ПХИЛАДЕЛПХИА, УСА, а због запаженог личног ангажовања и доприноса бива постављен за председника фондације. Радећи на јачању ТЕСЛА СЦИЕНЦЕ ФОУНДАТИОН, ПХИЛАДЕЛПХИА, увиђа велику заинтересованост научне елите, свих слојева друштва и свих земаља света за Теслино дело, и ради на успостављању обавезног програма у свим школама САД, на тему Теслиних проналазака, а истовремено на нашим просторима залаже се на канонизацији Тесле.
Сагледавајући интересовање светске јавности за Теслино дело, увиђа недостатак довољног интересовања и ангажовања српске државе, елите и јавности, а истовремено увиђа да би интересовање за Теслин рад и дело, и рад на истима, био веома делотворан за просперитет српског народа и Србије као државе. Како би тај допринос био што садржајнији и ефикаснији покреће иницијативу, а потом и оснива Теслину научну фондацију Србија, у Србији, која ће радити на афирмацији Теслиног лика и дела.
Пошто се овде ради искључиво о непрофитном и волонтерском ангажовању, једна од основних препрека у реализацији тог циља била је како пронаћи квалитетне сараднике, а притом ентузијасте, који ће дати допринос у оснивању и раду фондације. Обзиром на дугогодишњу сарадњу Лончара као оснивача и мене, која између осталог почива и од вишевековних добрих породичних односа, замољен сам да се максимално укључим на реализацији регистрације фондације. Као што је то уобичајено, испочетка те активности иду доста споро и конфузно. Углавном многи имају идеје, коментаре, сугестије и савете, али реализација је ишла доста споро.
Никола Лончар, оснивач, успоставља контакте, врши консултације, и тражи ентузијасте, љубитеље и поштоваоце Теслиног дела, који ће се прихвати волонтерског рада у Управном одбору фондације.
За оснивање Фондације одабран је симболично дан Теслиног напуштања овоземаљског живота. Одлука о усвајању Оснивачког акта и Статута је донесена 07.01.2013. године. АПР, на основу поднешене документације, донела је решење о регистрацији ТЕСЛИНЕ НАУЧНЕ ФОНДАЦИЈЕ СРБИЈЕ под бројем БЗФ252/2013, дана 28.05.2013.године.
За председника и чланове Управног одбора постављају се следећа лица:
- Марко Лопушина - председник, из Београда
- Драган Сабљов - члан, из Сремске Митровице
- Милан Кнежевиц- члан, из Београда
- Радомир Путник - члан, из Београда
- Зоран Буловић - члан, из Београда
За управитеља Фондације, поставља се:
- Стево Божанић - из Београда
Рад Теслине научне фондације Србије[уреди | уреди извор]
Током 2013. и 2014. год, Управни одбор Теслине научне фондације Србије, углавном ради на организационој поставци и сагледавању планова, активности и праваца деловања.
Као што је већ наведено, рад на промовисању Тесле поред личних, радних и интелектуалних квалитета подразумева ентузијазам, тимски рад и велико волонтерско ангажовање, а то су критеријуми које је доста тешко спојити код једне личности. Крајем 2014. год, председник Управног одбора, Марко Лопушина, подноси оставку. Фондација и даље наставља своје активности у области сарадње и координације са оснивачем и са ТЕСЛА СЦИЕНЦЕ ФОУНДАТИОН, ПХИЛАДЕЛПХИА, УСА. Између осталог спроводе се активности на консолидовању Управног одбора и избору новог председника.
У првом кварталу 2015. године, организује се скупштина, и доносе се одлуке о повећању броја чланова, и избору новог председника Управног одбора.
За председника Управног одбора ТЕСЛИНЕ НАУЧНЕ ФОНДАЦИЈЕ СРБИЈЕ бира се и поставља г-дин Ненад Портић, дипл. правник из Београда. Нова организационо-кадровска концепција и поставка, а нарочито повећано ангажовање г-дина Портића, и тима на чијем је челу, као и г-дина Лончара, оснивача, доводи до низа значајних активности током 2015. и 2016. године, тако да је то веома плодан период деловања и рада Теслине научне фондације Србије.
I на крају, као закључак о сагледавању и оцени досадашњег рада Теслине научне фондације Србије, можемо слободно закључити да је оснивање исте потпуно оправдано, као и то да је дало резултате и да треба уложити напоре да даље деловање буде на нивоу рада из предходног периода, односно перманентно радити на развоју.
Циљ фондације:[уреди | уреди извор]
Теслина научна фондација Србије је настала како би промовисала заоставштину Николе Тесле подизањем свести о његовим достигнућима и доприносима у 21. веку, те тако допринела разумевању многих његових патената и проналазака који би имали примену у данашњим потребама човечанства. Кроз образовне програме, радионице, састанке и јавне манифестације ми окупљамо све оне који се истински интересују за Теслу. Фондација, такође, на годишњем нивоу селектује по неколико ентузијаста који би демонстрирали иновативне технолошке концепте који илуструју Теслину доживотну посвећеност науци, индустрији и заштити животне средине. Фондација сваке године додељује награде за достигнућа у технологији, образовању, култури и уметности, а која су у вези са Теслом или његовим радом.Никола Лончар, визионар, истиче најважније планове Теслине научне фондације:“Најважнији пројекат је увођење Николе Тесле у образовни систем УСА и прављељење школског програма прилагођеног разиличитим узрастима. Да би тај програм радио, прво смо морали да организујемо и направимо путујућу изложбу “Тесла паст, пресент, футуре”, као и часове после школе у виду додатне наставе и стварање огледних одељења. Организовали смо 154 различите манифестације широм УСА на којима смо промовисали лик и дело Николе Тесле у најзначајнијим институцијама. Партнери смо са Франклин иститутом. Поставили смо 12 бисти. Радимо нову која ће бити најатрактивнији споменик Николи Тесли. Тесла Сциенце Фоундатион има 7 врста различитих награда којима награђује и мотивише људе да себе и своје радове и дела која се тичу Николе Тесле наставе да развијају и даље (музика, арт, књиге, филм, 3д…). Важан пројекат је Теслин народ и Теслин комуникациони центар који ће повезивати наше људе у расејању и пријатеље нашег народа, тј. поштоваоце лика и дела нашег најзначајнијег научника Николе Тесле.”