Косовска битка (1915)

С Википедије, слободне енциклопедије
Косовска битка
Део српске кампање

Качанички маневар - покушај пробоја ка Скопљу у периоду између 17. и 21. новембра 1915.
Време10. новембар − 4. децембар 1915.
Место
Исход одлучујућа бугарска победа.
Повлачење српске војске у Албанију и Грчку
Сукобљене стране
Краљевина Бугарска Бугарска
 Немачко царство
 Аустроугарска
Краљевина Србија Србија
Команданти и вође
Краљевина Бугарска Никола Жеков
Краљевина Бугарска Константин Жостов
Краљевина Бугарска Климент Бојажијев
Краљевина Бугарска Георги Тодоров
Немачко царство Аугуст фон Макензен
Немачко царство Макс фон Галвиц
Аустроугарска Херман Кевеш фон Кевешхаза
Краљевина Србија Радомир Путник
Краљевина Србија Петар Бојовић
Краљевина Србија Живојин Мишић
Краљевина Србија Степа Степановић
Краљевина Србија Павле Јуришић Штурм
Јачина
Краљевина Бугарска 1. армија;
Краљевина Бугарска Група за северне операције 2. армије
Немачко царство 11. армија
Аустроугарска 3. армија: 156.000 мушкараца (79.000 ратника, 372 пушака и 220 машинки)[1]
150.000 ратника[2]
Жртве и губици
мали 30.000 убијених и рањених, 199 изгубљених топова

Косовска битка (буг. Косовска настъпателна операция) била је трећа велика историјска битка која је вођена на Косову. Одиграла се између 10. новембра и 4. децембра 1915. године.

Битка и српски пораз[уреди | уреди извор]

Битка је почела тако што је бугарска 1. армија кренула уз Јужну Мораву, а завршила се потпуним поразом српске војске. Главни ударац бугарска војска је дала на потезу Ниш-Приштина. Српска војска је на два дана заузела Прокупље, где је краткотрајно пружала отпор.

Бројно надјачана српска војска се повукла, а онда покушала да пружи отпор у близини Гњилана. Срби су онда покушали противнапад према Врању и Куманову како би се придружили енглеско-француским трупама, али су опет претрпели пораз. 6. и 9. пешадијска дивизија бугарске 1. армије је са лакоћом освојила Приштину 24. новембра. Онда је цела бугарска војска напредовала, са подршком на северу од стране делова 11. немачке армије и 3. аустроугарске армије. Битка је завршена 4. децембра, када је освојен Дебар. Срби су изгубили 30.000 војника, 199 пушака, 150 аутомобила и велику количину друге војне опреме. Српска војска се касније повукла у Албанију, да би на крају нашла уточиште на грчком острву Крф.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Българската армия в Световната война, vol. V (1946), pp. 143. Бројеви се односе на стање 2. новембра 1915.
  2. ^ Българската армия в Световната война, vol. V (1946), pp. 242. Ову бројку процењује аустроугарски штаб.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Атанас Пейчев и колектив, 1300 години на стража, Военно издателство, София 1984.
  • Министерство на войната, Щаб на войската (1946). Българската армия в Световната война 1915 - 1918, Vol. V. Косовската операция. Печатница на щаба навойската, София.