Кошћеј Бесмртни

Кошћеј Бесмртни (рус. Кощей Бессмертный, од стсл. кость — „кост” и кашей — „заробљеник”)^[1] је лик из источнословенске митологије и руског фолклора, посебно руских бајки.

Сачувано је неколико приповедака о Кошћеју захваљујући преписима Пушкина, Толстоја, Афанасјева и других аутора.^[1]

Он је моћно биће, старац од костију, отимач невеста или мајке главног јунака. Такође је цар чаробњака, па чак и војни заповедник, који је дошао да спали руске градове. У неким приповеткама налази се већ триста година окован у заробљеништву у шуми или у подземљу.^[1] Кошћеј Бесмртни је негативан лик, чија је душа сакривена на тајном месту. Он је непобедив све док му је душа нетакнута,^[2] а на крају обавезно умире.

У приповеци Кошћеј Бесмртни, Кошћејева смрт је сакривена на острву Бујан, које у руском фолклору има чудесну снагу. Тамо су ствари које јунацима помажу да се боре са злом. На острву се налазе мистични храст и камен алатир који означава „центар света”.^[1] Испод храста или у његовим гранама налази се ковчег у коме је смештена његова бесмртност. Кад се ковчег отвори, из њега искаче зец, у зецу је птица, у њој јаје, у јајету игла, а Кошћеј умире пошто се јаје разбије и игла сломије.

Опера[уреди | уреди извор]

Кашчеј Бесмртни је опера из једног чина, аутора Николаја Римског-Корсакова. Премијерно је изведена у театру Соловодников 25. децембра 1902. године у Москви. Либрето је написао сам композитор, на основу сценарија Јевгенија Петровског. Премијером је дириговао Михаил Иполитов-Иванов. Композитор је направио ревизију опере 1906. године.^[3]

Марта 1905. године, након крвавог обрачуна са револуционарима, група студената Петроградског конзерваторијума, под руководством Александра Глазунова је организовала извођење Кашчеја Бесмртног као омаж Римском-Корсакову, који је отпуштен са свог професорског места због подршке студентском штрајку.^[3]