Крајпуташ механџији Ђорђу Јелићу у Брђанима
Крајпуташ Ђорђу Јелићу у Брђанима | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Брђани |
Општина | Општина Горњи Милановац |
Држава | Србија |
Врста споменика | крајпуташ |
Време настанка | 1852-1856 |
Крајпуташ механџији Ђорђу Јелићу у Брђанима (Општина Горњи Милановац) налази се испод храста–записа у близини Ибарске магистрале. Себи за живота подигао га је механџија Ђорђе Јелић и на њему оставио аманет да сви будући закупци механе плаћају помен њему и потомцима у Манастиру Вујан.[1]
Историјат
[уреди | уреди извор]Ђорђе Јелић доселио се из Црне Горе у Брђане 30-их година 19. века. Био је један од најбогатијих досељеника – купио је стари турски хан покрај главног друма у коме је отворио механу, манастирску воденицу на реци Деспотовици и велико имање са комплексима шуме.
Као ватрени присталица Милоша Обреновића, био је депутат на Светоандрејској скупштини на којој је 11. децембра 1858. године донета одлука о повратку Милоша Обреновића за кнеза Србије. Ђорђе Јелић умро је 15. марта 1861. године у 60-ој години. Сахрањен је на Вујанском гробљу.[2]
Опис споменика
[уреди | уреди извор]Споменик припада типу тзв. „капаша”. Исклесан је од жутог пешчара склоног пропадању услед влаге. Стуб је импозантних димензија: висок 215 cm, страница ширине 49 cm и 30 cm, с поклопцем обрнуте зарубљене пирамиде димензија 70х70х32 cm.
Смештен испод крошње великог храста, споменик је у засенку патинирао у мрко, са капом обраслом маховином. С предње, источне стране већим делом је оштећен и круни се. Захваљујући старијој фотодокументацији, у потпуности је могуће реконструисати изглед споменика и све натписе.[3]
При врху споменика исклесан је стилизован грб Кнежевине Србије са круном и оцилима, димензија 28х28 cm. Са страна грба, у угловима, налазе се две седмокраке звезде, а испод анђели раширених крила. Испод грба уклесан је полукружан натпис: ЂОРЂЕ (Ј)ЕЛИЋ, а у плитком удубљењу димензија 78х40 cm попрсје механџије. Приказан је као човек у зрелим годинама, дугих бркова. На глави му је фес са кићанком, а за широким појасом - силавом заденути јатаган и кубура. Десну руку, о коју је окачена чутурица, положио је на груди.
Епитаф
[уреди | уреди извор]Испод попрсја, у раму димензија 34х58 cm, било је уписано 6 редова:
- ЗА СВОИ И
- СВОИ ПОТО
- МАКА СПО
- МЕН 31. ЈУЛИЈА
- 1852. ГОД.
- У БРЂАНИМА
На десној, бочној страни стуба урезан је натпис у 37 редова који гласи:
- „На деснои страни споменика остављам тои последњи надпис с моиом драгом вољом као од 1835. г. тако и од сада да манастиру Вуину кад год литургие будуће платежно буди кои моју меану било под закуп држао дужан да буде више речене литургие давати и тако, после мене мои син Андрија и док е мое фамилие и М. Вуина – Ђ. Е.1856. г.”
Лева, бочна страна и наличје, на којем је плитко удубљен правоугаони простор са лучним завршетком димензија 31х90 cm, су празни. Највероватније да је ово поље било планирано за каснији текстуални урез.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Глишић, др Миломир В (1999). Брђани. Горњи Милановац: Одбор за проучавање села САНУ Београд. стр. 163.
- ^ Глишић, др Миломир В (2012). Родослови фамилија и породица села Брђани. Горњи Милановац: Аутор. стр. 41. ISBN 978-86-7432-061-7.
- ^ Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 39. ISBN 978-86-519-0181-5.
Литература
[уреди | уреди извор]- Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 39. ISBN 978-86-519-0181-5.
- Глишић, др Миломир В (2012). Родослови фамилија и породица села Брђани. Горњи Милановац: Аутор. стр. 41. ISBN 978-86-7432-061-7.
- Глишић, др Миломир В (1999). Брђани. Горњи Милановац: Одбор за проучавање села САНУ Београд. стр. 163.
- Радичевић Бранко В, Плава линија живота: српски сеоски споменици и крајпуташи, „Савремена школа” Београд, 1961.
- Станић Радомир, Споменик са тестаментом, Чачански глас, 20. септембар (1968). стр. 6.
- Глишић др Миломир В, Брђани, Библиотека „Хронике села” бр. 97, Одбор за проучавање села САНУ Београд, Горњи Милановац, 1997.
- Дудић Никола. Стара гробља и народни белези у Србији, Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Посебна издања 13, „Просвета” Београд. 1995. ISBN 978-86-07-00900-8.
- Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије, „Литопапир” Чачак 1998.
- Савовић Саша, Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја, „Службени гласник” Београд; Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац, 2009. ISBN 978-86-519-0181-5. ISBN 978-86-82877-29-5.
- Глишић др Миломир В. Родослови фамилија и породица села Брђани, ауторско издање, Горњи Милановац. 2012. ISBN 978-86-7432-061-7.