Крвава бајка (филм)
| Крвава бајка | |
|---|---|
 ДВД омот | |
| Изворни наслов | Крвава бајка |
| Жанр | ратни |
| Режија | Бранимир Тори Јанковић |
| Сценарио | Бранимир Тори Јанковић |
| Продуцент | Радивоје Поповић |
| Главне улоге | Слободан Младеновић Зорица Миладиновић Мира Ступица Мија Алексић Велимир Бата Живојиновић, |
| Музика | Војислав Костић |
| Сценограф | Љерка Станојевић |
| Сниматељ | Јержи Војчик |
| Монтажа | Властимир Гаврик |
| Продуцентска кућа | ФРЗ Београд |
| Година | 1969. |
| Трајање | 82 минута |
| Земља |  СФР Југославија |
| Језик | српски |
| Награде | Пула: Сребрна арена за режију Крагујевац: Октобарска награда Карлове Вари: Златна ружа „Лидице“ |
| Претходни | |
| IMDb веза | |
Крвава бајка је југословенски филм из 1969. године. Режирао га је Бранимир Тори Јанковић, који је написао и сценарио.
Садржај филма[уреди | уреди извор]
Сећање на жртве крагујевачког масакра описано кроз догађаје који се односе на групу дечака, уличних чистача ципела. Њихова судбина је уткана у атмосферу града и окупације, када су пале прве невине жртве. Тада су хиљаде радника одбиле да раде за окупатора, па је цео град изложен суровим репресалијама, прогонима, малтретирањем недужних грађана и укидањем редовних следовања хране. Деца су се довијала на различите начине, па је дечак по имену Мали Пиљак, дошао на идеју да са својом дружином организује пред касарном чишћење ципела окупаторским војницима и официрима. То је био начин да малишани дођу до зараде. Али у једном окршају са партизанским одредом надомак града, гине више непријатељских војника. То избезумљује њихове старешине који наређују масовну одмазду и за сваког погинулог војника стрељају стотине грађана. Тада у граду настаје атмосфера ужаса и лова на људе. Група малих чистача ципела одбија да очисти прљаве немачке чизме, и њих одводе на стрељање. Крагујевац је постао град црних застава и црних марама, а посмртна звона звоне, јер се држи опело за 8000 стрељаних.
Улоге[уреди | уреди извор]
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Слободан Младеновић | Пиљак |
| Зорица Миладиновић | Била |
| Мира Ступица | Пиљакова Мајка |
| Мија Алексић | Кум |
| Велимир Бата Живојиновић | Марисaв Пeтровић |
| Франек Трефалт | Major Paul König |
| Љуба Тадић | Директор Павловић |
| Васа Пантелић | Kreiskommandant Otto von Bischofshausen |
| Љубиша Јовановић | Дирeктор Лазар Пантелић |
| Јанез Врховец | Hauptmann Theobald Wagner |
| Северин Бијелић | Пиљаков Отац |
| Богољуб Динић | Чика Миле |
| Драгомир Фелба | Сељак са волом |
| Љуба Ковачевић | Преводилац |
| Фрањо Кумер | Немачки генерал |
| Љубомир Убавкић Пендула | Прцко |
| Рајко Стојадиновић | Циганин са штакама |
| Растко Тадић | Билин отац |
| Горица Поповић | Млада |
| Мирко Бабић | Младожења |
| Драган Петровић | Гале |
| Нинослав Петровић | Драган |
| Миодраг Дабић | Зоки |
| Зоран Петровић | Шишмиш |
| Душан Стефановић | Сова |
| Драган Јелић | Дуле |
| Зоран Миленковић | Лотар |
| Срета Станковић | Кујило |
| Тома Ђорђевић | Славче |
| Братислав Стевановић | Дечак |
| Југослав Барјактаревић | Дечак |
| Горан Симић | Дечак |
| Радослав Крстић | Дечак |
| Милан Живковић | Дечак |
| Зоран Ивановић | Дечак |
| Миодраг Поповић | Дечак |
Занимљивости[уреди | уреди извор]
- Десанка Максимовић је написала песму Крвава бајка, која описује стравичан злочин окупатора над недужним становништвом.
- Јапански стрип-цртач Хисаши Сакагучи је 1970. године објавио стрипску адаптацију овог филма.[1] Након тога, Сакагучи је објавио дугометражну мангу, Камени цвет, о борби између нациста и отпора у Југославији током Другог светског рата.
Награде[уреди | уреди извор]
- Пула: Сребрна арена за режију
- Крагујевац: Октобарска награда - Зорица Миладиновић
- Карлове Вари: Златна ружа „Лидице“
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- [1] - Sinopsis filma na sajtu Centar film
- Крвава бајка на сајту IMDb (језик: енглески)
- ^ „幻の作品『抵抗の詩』が［石の花 第5巻］に収録されます”. hisashi-s.jp (на језику: јапански). Приступљено 25. 4. 2023.