Крсмановићева кућа у Београду

С Википедије, слободне енциклопедије
Крсмановићева кућа
Крсмановићева кућа на Теразијама
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСтари град
Држава Србија
Време настанка1885.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje.rs

Крсмановићева кућа[1][2] позната као и Кућа Алексе Крсмановића, саграђена 1885. године, налази се улици Теразије 34 у Београду.

Историјат[уреди | уреди извор]

Саграђена по плановима архитекте Јована Илкића у стилу академизма, као стамбена кућа за трговца Марка О. Марковића. Браћа Крсмановићи су купили кућу и плац 1898. године и после деобе, кућа је припала Алекси Крсмановићу.[3] Алекса је у њој живео до своје смрти 1914. године, а зграду, као и читаво имање завештао српском народу. [4] После његове смрти кућа је заједно са целокупним имањем на теразијама постала својина „Задужбине А. Крсмановића“. У кући је и даље живела његова жена по тестаменту, а после њене смрти прешло је на управљање задужбинарству. После Првог светског рата, пошто је краљевски двор био знатно оштећен и пошто је Крсмановићева кућа имала довољно репрезентативан карактер, од 1918. до 1922. послужила је као двор краљевине Србије у којој је резидирао регент Александар Карађорђевић. У њој је 1. децембра 1918. године потписан документ о стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Затим је ту био Ауто-клуб са "познатим зеленим столовима" за картање.[5] После 1930. године овде је био смештен „Клериџ“, потом једно време и Бранино позориште (Бране Цветковића) и Савез Сокола Краљевине Југославије. Задужбина је 1936. намеравала продати покретна и непокретна имања покојног Крсмановића, како би се, у складу с његовим тестаментом, на Теразијама подигла велика палата, чији би се приходи користили за "патриотске цељи".[6]

Архитектура[уреди | уреди извор]

Зграда има репрезентативан карактер, веома развијене основе од 30 m. Због терена извршена је денивелација, тако да са улице има високо приземље, а на дворишној две етаже са излазом на башту у каскадама. Габарит зграде је у облику слова Т. Намена зграде као господске једнопородичне куће условила је разуђен унутрашњи распоред. Главна фасада је декоративно компонована у три хоризонтална појаса, високо профилисаним каменим соклом, главним фасадним платном богато украшеним и истуреним кровним венцом са атиком по целој дужини. Дворишну фасаду карактерише тераса са барокном балустрадом која се наставља у двокрако степениште. [7] По архитектонској композицији, унутрашњој диспозицији, уметничком обликовању као и по занатским радовима ова зграда спада међу најбоља остварења њеног аутора. Кућа је после другог светског рата национализована и постала друштвена својина. Дуго је служила као зграда Протокола при Министарству спољњих послова.

Зграда је због својих културно-историјских и архитектонско – урбанистичких вредности утврђена за културно добро 1964. године под називом „Крсмановићева кућа на Теразијама“(Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 150/4 од 17.3.1964.), а потом за културно добро од великог значаја за Републику Србију (Одлука о утврђивању, „Сл. гласник СРС“ бр. 14/79).[8]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Досије споменика културе - Крсмановићева кућа на Теразијама - Завод за заштиту споменика културе града Београда; Б. Несторовић, Јован Илкић, београдски архитекта, ГГБ XIX, 1972. „Књижевне новине“, 1.8.1972.
  2. ^ „Krsmanovićeva kuća”. Beogradski izlet (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-24. 
  3. ^ Вујовић, Бранко (2003). Београд у прошлости и садашњости. Београд: Издавачка кућа Драганић. стр. 210—211. 
  4. ^ Лист данас/Зграда у којој је проглашена краљевина СХС
  5. ^ "Политика", 18. септ. 1923, стр. 4-5 (наведена је адреса Теразије 40)
  6. ^ „Политика”, 10. јул 1936 (наведена и остала имања задужбине)
  7. ^ Знаменитости Београда/Крсмановићева кућа на Теразијама
  8. ^ С. М. Димитријевић, Крсмановићева кућа на Теразијама, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд 2012.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]