Кузомењ
| Кузомењ Кузомень | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Мурманска област |
| Рејон | Терски рејон |
| Основан | 1667. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010 | 84 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 66° 17′ 15″ С; 36° 52′ 12″ И / 66.2875° С; 36.87° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 11 m |
.svg)  Кузомењ Кузомењ на карти Русије | |
 Кузомењ Кузомењ на карти Мурманске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 184713 |
| Позивни број | +7 81559 |
| Регистарска ознака | 51 |
| ОКАТО код | 47 220 000 006 |
| ОКТМО код | 47 620 401 111 |
_proposal.png)
Кузомењ (рус. Кузомень) малено је село смештено на крајњем југу Кољског полуострва, на подручју Терског рејона Мурманске области Русија.
Према подацима са пописа становништва из 2010. у селу су живела 84 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Село Кузомењ налази се на крајњем југу Кољског полуострва, у јужном делу Мурманске области и лежи на левој обали реке Варзуге, на месту где се она улива у Бело море на Терској обали. Село се налази на 125 километара источно од рејонског центра Терског рејона, варошице Умбе, односно на око 340 километара југоисточно од града Мурманска. На око 17 километара северније уз реку налази се село Варзуга.
Село лежи на надморској висини од свега 11 метара, а само село окружено је пространом пешчаром површине око 1.600 хектара. Кузомењска пешчара која се простире на обе обале реке Варзуге у дужини од око 13 км класичан је пример еколошке катастрофе до које је дошло људским немаром услед неконтролисане сече шума на том подручју. Дебљина песка данас достиже у просеку око 70 цм, а у последње време проводе се радови на оживљавању песка и поновном озелењавању подручја (из унутрашњости се довози тресет који се меша са песком и тако смањује његову покретљивост).[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Село Кузомењ, баш као и многобројна друга села на обалама Белог мора, развило се из привременог риболовачког кампа након што се 1667. један део становника оближњег села Варзуге настанио на овом делу обале и ту подигао стално насеље. Прва сеоска црква посвећена Великомученику Димитрију саграђена је 1782. године. Захваљујући великим природним богатствима у околини село се убрзано развијало, а већ 1841. постало је и административним центром округа у чији састав су ушла и насеља Умба и Варзуга. На сеоску пијацу долазили су трговци са целе беломорске обале. Крајем 19. века у селу су деловале две цркве и школа (отворена 1862), а почетком 20. века у село је доведен и телеграф.
Према статистичким подацима из 1910, у селу Кузомењу регистрована су 143 сеоска домаћинства са укупно 780 становника.
Риболов је и данас основна и најважнија привредна делатност у селу, а последњих година све више се развија и туризам.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва 2010. у селу су живела 84 становника, што је за 6 становника више у поређењу са стањем на попису из 2002. године када је пописано 78 становника.
| 1897. | 1910. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| --- | 780 | --- | --- | --- | 78[2] | 84[3] |
-
Сеоско гробље -
Једна од сеоских улица -
Кузомењска спомен стела -
Пешчане дине на ушћу Варзуге
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Кузоменьские пески — приполярная пустыня
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Градови (16) |  | |
|---|---|---|
| Варошице (11) | ||
| Остала насеља | ||
