Културни центар Власотинце

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Културни центар Власотинце
Културни центар Власотинце
Основана1972.
ОснивачСкупштина општине Власотинце
Датум оснивања1972.
Наменакултурна
ЛокацијаВласотинце
СедиштеВласотинце
Службени језицисрпски
Веб-сајтhttp://kcvlasotince.rs//

Културни центар Власотинце је институција која се налази Власотинцу и која организује културно-уметничке програме у том граду. Формиран 1972. године и од тада даје велики допринос духовном животу општине.

Историја[уреди | уреди извор]

Културни центар Власотинце, одлуком Скупштине општине Власотинце формиран је 26. децембра 1972. године, као организација за основно ширење културе од ширег друштвеног значаја. Настао је спајањем Радничког универзитета Милош Диманић, Биоскопа 29. новембар и Књижнице и читаонице. Задаци Културног центра су били приказивање филмова, организовање приредби, пружање услуга књижнице, као и образовање одраслих кроз разне курсеве и обуке.

Раднички универзитет Милош Диманић[уреди | уреди извор]

Своју делатност је вршио организовањем разних курсева, предавања, преко музичке и ауто школе и школе младих самоуправљача Милентије Поповић. У њему се одвијала и трговачка делатност, продаја штампе, лутрија, и продаја робе широке потрошње. Организовани су курсеви кројења и шивења, курс општенародне одбране, а касније и курсеви енглеског и информатике. Центар за обуку возача вршио је обуку возача за А и Б категорију и имао је своје инструкторе и возила. Културне манифестације које су се одвијале преко Радничког универзитета биле су Такмичење села, Сабор народног стваралаштва, Селу у походе, Летњи глас Власотинца, смотра рецитатора Јужноморавског региона Песниче народа мог.[1] У саставу Културног центра био је до 1988. године. Након неколико година од одвајања Универзитет је престао да постоји.

Књижница и читаоница[уреди | уреди извор]

Располагала је солидним књижним фондом који је задовољавао потребе корисника њених услуга. Куповином и поклоном повећаван је њен фонд. У сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе из Ниша 1979. године почела је рестаурација старе варошке куће познатије као Гигина кућа. Радови су завршени 1985. године и ту је пресељена библиотека. Библиотека је из састава Културног центра изашла 1998 године, постала је самостална установа културе и добила назив Народна библиотека Десанка Максимовић. Сарадња између Библиотеке и Културног центра траје и данас.

Биоскоп 29. новембар[уреди | уреди извор]

Биоскопска сала са 370 седишта коришћена је за културне догађаје свих врста. Поред приказивања филмова домаће и стране продукције ту су одржаване бројне културно-уметничке манифестације, зборови и конференције. Кинопродукција је из биоскопа ношена и у околна села. Биоскоп је и даље у саставу Кулрурног центра, његова сала је реновирана како би одговорио потребама савремене кинематографије.

Завичајни музеј[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Завичајни музеј у Власотинцу

Завичајни музеј отворен је за јавност 1979. године. За потребе Музеја адаптирана је административно управна зграда из времена турске владавине Кула, односно зграда Старе општине, која је 1985. године проглашена спомеником културе и под заштитом је Завода за заштиту споменика културе Ниш. Настајање музејског фонда започето је Старом српском графиком из периода од 16. до 19. века, Легат академског сликара и графичара професора Миодрага А. Нагорног. Збирка је антологијски избор и садржи дрворезе, бакрорезе, бакрописе и литографије. Завичајни музеј данас поседује археолошку, етнолошку и историјску збирку. Претпоставља се да је Турска кула саграђена у 18. веку.[2]

Културни центар данас[уреди | уреди извор]

У саставу Културног центра данас се налази Завичајни музеј, Биоскоп и Информативни билтен Власина. Културни центар има своју Галерију у којој се организују ликовне изложбе, књижевне вечери, промоције књига, и Салу Културног центра – биоскоп, која се користи за пројекције филмова, одржавање скупова и приказивање представа. Културно-уметнички програм центра обогаћен је великим бројем изложби, промоцијама књига, књижевним сусретима, ликовним колонијама, као и курсевима и предавањима из разних области. Како би повећао квалитет пословања, Културни центар сарађује са многим културним и образовним установама, институцијама, месним заједницама, културним и ликовним ствараоцима.[3]

Билтен Власина[уреди | уреди извор]

Први број часописа изашао је 1926. год. под називом Лист Власина. Покренули су га млади људи из удружења Виноградара из Власотинца и околних села. Са циљем да просветле народ. Лист је обрађивао теме из актуелне политичке, привредне, културне и друге делатности власотиначког краја. Током година, услед ратова и тешких времена прекидано је излажење Листа, али је стално обнављан његов рад. Данас излази под називом Билтен Власина у готово непромењеној форми. У саставу је Културног центра од 2002. године. Од његовог првог броја до данас, Билтен Власина је истовремено документација развоја Власотинца и околине.

Награде[уреди | уреди извор]

Културни центар има своје незаобилазно и истакнуто место у културној стварности Власотинца. За свој дугогодишњи рад је 1998. године добио Диплому Скупштине општине Власотинце.

Издавачка делатност[уреди | уреди извор]

  • РОСУЉЦИ, поезија власотиначких песника, 1992.
  • Власотинце / Лука Крстић, 1996.
  • ВЛАСОТИНАЧКИ небосклони, 1997.
  • Белешка о Власотинцу / [Тихомир Р. Ђорђевић], 1997.
  • Културни центар Власотинца : првих тридесет година / Даница Валчић, 2002.
  • Шишава и Шишавци / Велимир Стаменковић. 2003. ISBN 978-86-83805-14-3.
  • ВЛАСОТИНАЧКИ зборник 1 . 2003. ISBN 978-86-83805-13-6.
  • Мале боцке великог домета : афоризми / Срђан Јовановић. 2003. ISBN 978-86-83805-11-2.
  • Јужни ветрови са Нехаја : песме / Звонко Ј. Стојиљковић. 2003. ISBN 978-86-83805-10-5.
  • Зрење, песме / Слободанка Давинић. 2003. ISBN 978-86-83805-08-2.
  • Kojekude : 1983-2003. : pesme / Srđan Milošević. 2003. ISBN 978-86-83805-09-9.
  • Бесна кобила, роман / Раде Јовић. 2004. ISBN 978-86-83805-11-2.
  • Споменици и спомен-обележја власотиначког краја / Велимир Стаменковић. 2004. ISBN 978-86-83805-25-9.
  • Јабука сестринства, Невенка Д. Поповић. 2004. ISBN 978-86-83805-21-1.
  • Ветровити трен : [збирка песама], Славица Анђелковић. 2004. ISBN 978-86-83805-17-4.
  • Фудбалски клуб "Власина" : од Општинске до Друге савезне лиге, Станислав Л. Горуновић. 2004. ISBN 978-86-83805-16-7.
  • Власотиначка гимназија, Велимир Стаменковић – Лима. 2004. ISBN 978-86-83805-20-4.
  • Схватање судбине, Срба Такић. 2004. ISBN 978-86-83805-24-2.
  • Горња Јабланица : људи и време : (прилози за студију) / Добросав Ж. Туровић. 2004. ISBN 978-86-83805-15-0.
  • ВЛАСОТИНАЧКИ зборник 2 . 2006. ISBN 978-86-83805-26-6.
  • Црнатово : прошлост и садашњост, Никола Митровић. 2007. ISBN 978-86-83805-27-3.
  • Док потписујем нечије речи, Раде Јанков. 2009. ISBN 978-86-83805-28-0.
  • Власотинце : Општина Власотинце, 2010.
  • Нешто између : мисленик , Новица Јовић. 2010. ISBN 978-86-88257-00-8.
  • Мисленик. 2, Трагови на ветру, Новица Јовић. 2013. ISBN 978-86-88257-11-4.
  • Историја Власотинца и околине : од праисторије до 1941. године : (политичка монографија). 1 , Радивоје Б. Прикић. 2013. ISBN 978-86-83805-30-3.
  • Мисленик. 3, Росуља под каменом, Новица Јовић. 2014. ISBN 978-86-88257-13-8.
  • Кула од песка : кратке приче, Јасмина С. Милчић Митровић. 2015. ISBN 978-86-83805-32-7.
  • Бог и двоног, Раде Јанков. 2015. ISBN 978-86-83805-31-0.
  • Знак истине, Младен С. Цакић. 2016. ISBN 978-86-83805-33-4.

Манифестације[уреди | уреди извор]

  • Лето у Власотинцу
  • Ликовни салон
  • Песнички час
  • Ноћ музеја
  • Градски оркестар
  • Градска слава, дани Власотинца
  • Фолклорни ансамбл Црниловић
  • Дочек Православне Нове Године[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Валчић, Даница (2002). Културни центар Власотинца : првих тридесет година. 
  2. ^ Стаменковић, Велимир (2004). Споменици и спомен-обележја власотиначког краја. ISBN 978-86-83805-25-9. 
  3. ^ а б „Културни центар Власотинце”. Културни центар Власотинце. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Културни_центар_Власотинце&oldid=26911047”