Курјаче

Курјаче
Курјаче;
	Манастир Нимник у атару села Курјаче
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Општина	Велико Градиште
Становништво
— 2011.	733
Географске карактеристике
Координате	44° 42′ 24″ С; 21° 20′ 01″ И / 44.706666° С; 21.333666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	164 m
	Курјаче Курјаче на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	012
Регистарска ознака	PO

Курјаче је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу. Удаљено је 20 километара од Пожаревца. Према попису из 2011. било је 733 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Најстарији писани извор у коме се ово село спомиње јесте повеља Ђурђа Бранковића о властелинству великог челника Радича из 1428. године. У атару села налази се манастир Нимник, стари Марјански манастир, који потиче из 14. века. Саставни део села је и Марјање, некада посебно село.

За време Кочине крајине (1788) готово сви мештани избегли су у Аустрију; многи од њих се нису никада ни вратили. Отуда и данас у Банату постоје презимена Курјачки и Марјански. Основна школа у Курјачу почела је са радом 1832. године, али су видови описмењавања постојали и раније у манастиру Нимнику. Из Курјача су Ајдуче Стојан, Хајдук Гица, задужбинар Ђорђе Селић, штампари и издавачи Јован и Александар Селић, високи државни чиновник Петар Момировић...

За време Првог светског рата у Курјачу су се водиле велике борбе, у којима је учествовао и син Бранислава Нушића, Бан Нушић, који је у околини Пожаревца и подлегао тешким ранама. Фудбал се у Курјачу игра од 1929. године. Највећи спортски успех имао је одбојкашки клуб „Стиг“. За време Другог светског рата у Курјачу је живео и радио као учитељ Мирољуб Јевтовић, познати публициста и књижевник.

Велиша Јоксимовић написао је монографију „Курјаче и његова школа“ која је објављена у едицији „Хронике села Србије“ 2001. године. У току је израда и друге књиге о Курјачу и Курјачанима.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Курјаче живи 742 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (40,2 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 231 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 4,16.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.420
1953.	1.408
1961.	1.440
1971.	1.427
1981.	1.378
1991.	1.335	1.123
2002.	964	1.247
2011.	733

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	962	99,79%
Румуни	2	0,20%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	0	1
80+	16	21
75—79	18	31
70—74	49	48
65—69	26	42
60—64	23	30
55—59	22	28
50—54	24	26
45—49	18	17
40—44	17	12
35—39	29	20
30—34	42	45
25—29	42	33
20—24	21	24
15—19	28	28
10—14	39	37
5—9	38	25
0—4	19	25
Просек :	40,2	43,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	293	293	300	281	261	245	231

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	26	32	27	40	45	34	18	5	4	0	4,16

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	375	56	269	31	19
Женски	406	38	283	77	8
УКУПНО	781	94	552	108	27

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	250	229	0	0	5
Женски	135	120	0	0	1
УКУПНО	385	349	0	0	6
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	4	5	2	3
Женски	0	0	4	2	1
УКУПНО	0	4	9	4	4
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	0	1	3	0
УКУПНО	0	0	1	3	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	1
Женски	3	0	0	0
УКУПНО	4	0	0	1

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

п р у Општина Велико Градиште
Насељена места општине Велико Градиште	Бискупље • Велико Градиште • Гарево • Десине • Дољашница • Ђураково • Затоње • Камијево • Кисиљево • Кумане • Курјаче • Кусиће • Љубиње • Мајиловац • Макце • Острово • Печаница • Пожежено • Поповац • Рам • Сираково • Средњево • Тополовник • Триброде • Царевац • Чешљева Бара
Знаменитости и споменици културе	Воденица Војислава Стефановића Зграда СО Велико Градиште Римски каштел „Ледерата“ Стара електрана, управна зграда и канали на реци Пеку Стара кућа Светомира Миладиновића Тврђава Рам Читаоница Велико Градиште
Верски објекти у општини Велико Градиште	Црква Светог Николе Црква Светог арханђела Гаврила Манастир Нимник
Манифестације у општини Велико Градиште	Јепуријада Царевчеви дани
Општина Велико Градиште Грб општине Велико Градиште