Књижевни југ
 Књижевни југ | |
| Оснивање | 1. јануар 1918. |
|---|---|
| Језик | Српскохрватски |
| Укидање | Децембар 1919. |
| Седиште | Загреб |
Књижевни југ је био књижевни часопис који је излазио 1918. и 1919. године у Загребу.[1]
Историјат[уреди | уреди извор]
У духу идеје о интегралном југословенству аутори су настојали припремити терен за будућу југословенску књижевност.[2] Први број часописа је изашао 1. јануара 1918. године.[1]
Од јануара до јула 1918. уредништво су чинили Иво Андрић, Нико Бартуловић, Владимир Ћоровић и Бранко Машић.[1] Била је то једна од најутицајнијих пројугословенских публикација тог времена.[3] У часопису су објављивани прилози на српскохрватском, и то на оба писма - српској ћирилици и хрватској абецеди, као и непреведена дела на словеначком језику.[3] У јулу 1918. године, Антон Новачан и Милош Црњански придружили су се редакцији часописа, док ју је Ћоровић напустио.[4]
Од значајнијих аутора чији радови су објављивани у Књижевном југу треба издвојити Тина Ујевића, Мирослава Крлежу, Антуна Барца, Владимира Назора, Исидору Секулић, Симу Пандуровића, Алексу Шантића, Боривоја Јевтића, Иву Војновића, Драгутина Домјанића, Динка Шимуновића, Густава Крклеца, Ивана Цанкара, Франа Албрехта и Ксавера Мешка.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 353—354.
- ^ „Književni jug”. www.enciklopedija.hr.
- ^ а б Richard, Aviel; Stites, Richard. European culture in the Great War: The arts, entertainment and propaganda. Cambridge University Press.
- ^ а б Милисавац, Живан (1971). Југословенски књижевни лексикон. Нови Сад: Матица Српска. стр. 224—225.