Лажна лудара

С Википедије, слободне енциклопедије

Лажна лудара
Luční - Boletus legaliae 02.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
R. legaliae
Биномно име
Rubroboletus legaliae
(Pilát & Dermek) Della Maggiora & Trassinelli (2015)
Синоними
  • Boletus splendidus C.Martín (1894)
  • Boletus legaliae Pilát (1968)
  • Boletus satanoides sensu auct. mult.
  • Boletus spinari Hlaváček (2000)

Лажна лудара (lat. Rubroboletus legaliae) је крупна микоризна гљива из породице вргања (Boletaceae). Ову врсту је описао чешки миколог Алберт Пилат (Albert Pilát) 1968. године. Насељава низијске и брдске шуме храста, граба и букве широм Европе. Иако генерално ретка, нешто је чешћа у медитеранским него у континенталним крајевима. Често расте у друштву или непосредној близини тешког вргања (lat. Boletus torosus) углавном на pH неутралној подлози. Јавља се од краја јуна до почетка октобра (најчешће у августу и почетком септембра).

Опис плодног тела[уреди | уреди извор]

Шешир код ове гљиве је крупан, пречника од 7 до 21 cm. Као и код већине других вргања конвексног је облика. Боја може варирати од сиве преко смеђе и црвене боје, али је најчешћи у комбинацији нијанси свих побројаних боја. Кожица је у почетку баршунаста, а касније нешто огољенија те напослетку распуцала са јамама и браздама. Цевчице су уске и плитке жуте до зеленкасте боје дугачке 8-26 mm. Поре су ситне и округле издужене према стручку. У почетку су жуте боје, а касније постају црвене и напослетку смеђе. На месту механичког оштећења оксидише и поприма плаву боју. Дршка је висока од 5 до 10,5 cm пречника 2,5-4 cm. Дршка је најшира у доњем делу где се ка бази при тлу нагло сужава. Док је млада жућкаста је и прожета црвеном мрежицом састављеном од густих ситних црвених тачкица. На додир поплави. У средишњем делу дршка је јарко црвена. Са старошћу добија јаркије боје, а преовлађују црвене нијансе. Базална мицелија је сивкасто беле боје. Месо је дебело и тврдо. Укус је киселкаст и не претерано угодан. Мирис је пријатан и сасвим сличан другим врстама вргања.[1]

Микроскопија[уреди | уреди извор]

Споре су издужено-елипсоидне димензија 11-14 × 5-6,75 μm. Базидијум 26-40 × 8,5-10 μm.[1]

Отисак спора[уреди | уреди извор]

Отисак спора је маслинасто-смеђе боје.

Јестивост[уреди | уреди извор]

Јестива врста, али је потребно избегавати конзумирање већих количина. Гљиве је пре употребе потребно добро опрати и обавезно кувати око пола сата. Конзумација пресних гљива никако није препоручљива јер долази до бројних гастроинтестиналних сметњи праћених грчевима.[1]

Сличне врсте[уреди | уреди извор]

Може се заменити са отровном лударом (lat. Boletus satanas). Ипак од наведене врсте се разликује по томе што има црвене делове и по шеширу. Такође мирис је пријатан или неутралан док је код отровне лударе доста јак и непријатан и подсећа на бели лук или мрцину (лешину).


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Naši Vrganji. Ivan Focht. Nakladni zavod znanje, Zagreb 1987