Лалић

Координате: 45° 31′ 07″ С; 19° 21′ 29″ И / 45.518666° С; 19.358166° И / 45.518666; 19.358166
С Википедије, слободне енциклопедије
Лалић
Православна црква у селу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЗападнобачки
ОпштинаОџаци
Становништво
 — 2011.Пад 1343
 — густина38/km2
Географске карактеристике
Координате45° 31′ 07″ С; 19° 21′ 29″ И / 45.518666° С; 19.358166° И / 45.518666; 19.358166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина86 m
Површина35,6 km2
Лалић на карти Србије
Лалић
Лалић
Лалић на карти Србије
Остали подаци
Поштански број25234
Позивни број025
Регистарска ознакаSO

Лалић (слч. Laliť, мађ. Liliomos) село је у општини Оџаци, Западнобачком округу, Војводина, Србија. Село Лалић одржава посебне везе са општином Мошовце у Словачкој. Према попису из 2022. било је 1085 становника.

Овде се налази ФК Панонија Лалић.

Историја[уреди | уреди извор]

У време Терезијанске и Јозефијанске колонизације првих тристотине српских и словачких породица у периоду од 1760. до 1790. године населили су коморско добро Пустару Лалић. Прва општинска управа формирана је 1761. године 1764. уписан је први новорођени Штрбачки Василије и први венчани Стеван Деспотов. Радно способно и верско толерантно становништво је населило просторе Лалића. Срби и Словаци су се лако уклопили у заједнички живот. Прво насеље није се налазило на садашњем месту, а напуштено је зато што су се куће због мочварног земљишта срушиле. Лалић се први пут спомиње као село Срба слободних сељака 1769. године. Они су се доселили под вођством Арсенија III Чарнојевића. 1788. године у лалић су дошли и први Словаци. Они су првобитно били колонизовани у Банату, али су одатле склонили због сталних турских напада. Друга знатно већа група Словака стигла је 1780. из Словачке, околина Татре, и то из Пештанске, Звоњенске, Гемерске и Њитрањске жупаније. Према запису из 1834. на зиду православне цркве тада је у селу било 1606 становника. Број становника се споро повећавао како због исељавања на друга места тако и због епидемија и поплава. За време велике епидемије колере 1836. године умрло је преко 900 лица, а међу њима и поп. Када би се Дунав излио вода би у атарима остала скоро годину дана. Многе куће су се од влаге срушиле а кроз село се ишло чамцем. После поплаве дошла је епидемија колере. У једној од епидемија умрло је стотине Словака, а ниједан Србин. Предање каже да су Срби нешто себи кували и јели и тако се спасли, а можда је то само неки природни фактор или можда стечени имунитет. 1873. доселило се и 15 јеврејских породица. Сем њих било је и нешто Мађара и Немаца. Уз цркве и школе је био везан сав културни и просветни живот. Словачка евангелистичка црква грађена је од 1848. до 1852. године. Уз српску цркву ради српска школа. Српска црква са лепим олтаром и барокним звоником саграђена је 1834. Према попису из 1900. Лалић је имао 2.530 становника и 465 кућних бројева.

Демографија[уреди | уреди извор]

Кретање броја становника:

Према попису из 2011. било је 1343 становника (према попису из 2002. било је 1646 становника). У насељу има 563 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,38.

У насељу Лалић 2002. живело је 1335 пунолетних становника, а просечна старост становништва износила је 41,6 година (39,8 код мушкараца и 43,3 код жена).

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња четири пописа примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.365
1953. 2.351
1961. 2.351
1971. 2.125
1981. 1.859
1991. 1.699 1.649
2002. 1.646 1.702
2011. 1.343 1.423
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Словаци
  
796 48,35%
Срби
  
702 42,64%
Русини
  
27 1,64%
Југословени
  
21 1,27%
Роми
  
15 0,91%
Украјинци
  
12 0,72%
Хрвати
  
4 0,24%
Црногорци
  
2 0,12%
Мађари
  
2 0,12%
Муслимани
  
1 0,06%
Македонци
  
1 0,06%
непознато
  
2 0,12%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]