Леваци
| Леваци | |
|---|---|
| Жанр | драма комедија |
| Формат | Телевизијска серија |
| Продуцентска кућа | РТС |
| Сценарио | Љубиша Козомара |
| Режија | Александар Ђорђевић |
| Улоге | Драгутин Добричанин Славко Симић |
| Композитор | Миливоје Марковић |
| Земља | |
| Језик | српски |
| Број епизода | 10. |
| Време трајања | 42 минута |
| Монтажер | Љубомир Чоловић |
| Сценограф | Владислав Лалицки |
| Директор фотографије | Војислав Лукић |
| Продукција | ТВ Београд |
| Дистрибуција | ТВ Београд |
Емитовање | |
| Премијерно приказивање | 29. новембар 1970. — 31. јануар 1971. |
| Профил на IMDb-ју | |
Леваци је југословенска телевизијска серија, снимљена у продукцији Телевизије Београд. Серија има 10 епизода и премијерно је емитована од 29. новембра 1970. до 31. јануара 1971. године. Аутори серије били су режисер Александар Ђорђевић и сценариста Љубиша Козомара.
Садржај серије
[уреди | уреди извор]Серија говори о двојици малих лопова, Танасију и Моци који су „леваци“ у свом послу и најчешће сами настрадају у својим „операцијама“. Мада је реч о антијунацима прича је писана са хуманим и хуманистичким односом према људима.
Списак епизода
[уреди | уреди извор]| Епизода | Прво приказивање |
|---|---|
| 1. Ујак поштеног налазача | 29. новембар 1970. |
| 2. Да ли је ујак био тетка | 6. децембар 1970. |
| 3. Имате ли перорез | 13. децембар 1970. |
| 4. Обрачун са господином Милинковићем | 20. децембар 1970. |
| 5. Господин Нахтигал | 27. децембар 1970. |
| 6. Ноћни рад | 3. јануар 1971. |
| 7. Повратак | 10. јануар 1971. |
| 8. Распродаја | 17. јануар 1971. |
| 9. Клавирштимер | 24. јануар 1971. |
| 10. Епилог | 31. јануар 1971. |
Улоге
[уреди | уреди извор]| Глумац | Улога |
|---|---|
| Славко Симић | Танасије Лукић |
| Драгутин Добричанин | Момир Трифковић |
| Радмила Савићевић | Вука Радовић |
| Никола Симић | Вук |
| Драгомир Бојанић Гидра | Толе Балабоновић |
| Миодраг Андрић | Љупче |
| Жика Миленковић | Милинковић |
| Мира Пеић | Бранкица |
| Тома Јовановић | Коцкар |
| Власта Велисављевић | Конобар |
| Драган Зарић | Млади господин |
| Бранка Зорић | Господинова девојка |
| Мелита Бихали | Милинковићева жена |
| Олга Ивановић | Невенка Жутић |
| Нада Петричевић | Соња, Моцина ћерка |
| Жижа Стојановић | Душица, Моцина ћерка |
| Ђорђе Јовановић | Милиционер |
| Живка Матић | Служавка |
| Светислав Гонцић | Зорин син |
| Томо Курузовић | Чувар у затвору |
| Растко Тадић | Трајко Нешић |
| Мирко Буловић | Милинковићев шеф |
| Душан Јанићијевић | Таксиста Рајко |
| Љубомир Убавкић Пендула | Зорин кум Шпира |
| Мира Динуловић | Зора Нешић |
| Нада Касапић | Госпођа Нахтигал |
| Живка Матић | Служавка код Нахтигала |
| Радомир Поповић | Човек у возу/Љупчетов професор |
| Вељко Маринковић | Милинковићев колега |
| Радмила Гутеша | Вукина газдарица |
| Иво Јакшић | Вукин газда |
| Зоран Пешовић | Газдаричин син Микица |
| Божидар Дрнић | Управник дома стараца |
| Златибор Стоимиров | Шеф поштанске службе |
| Станимир Аврамовић | Ноћни чувар |
| Зора Манојловић | Жена у возу |
| Буда Јеремић | Љубоморни муж |
| Љубица Ковић | Жена љубоморног мужа |
| Драган Лаковић | Пословођа Мита |
| Ирина Новић | Митина швалерка Илинка |
| Мило Мирановић | Милиционер Црногорац |
| Душан Крцун Ђорђевић | Иследник Божа |
| Драгица Новаковић | Божина секретарица Радмила |
| Ђорђе Јовановић | Милиционер 1/Милинковићев колега |
| Љубомир Ћипранић | Милиционер 2 |
| Растислав Јовић | Милиционер 3 |
| Александар Хрњаковић | Милиционер 4 |
| Светислав Гонцић | Зорин син |
| Радослав Павловић | Старац 1 |
| Душан Цветковић | Старац 2 |
| Иван Бекјарев | Младић 1 |
| Богдан Михаиловић | Младић 2 |
| Божидар Стошић | Младић 3 |
| Јелица Теслић | Девојка 1 |
| Милена Гавриловић | Девојка 2 |
| Љупка Лазић | Девојка 3 |
| Бранислав Цига Миленковић | Човек у пошти 1 |
| Миодраг Гавриловић | Човек у пошти 2 |
| Морис Леви | Пацијент 1 |
| Бранко Петковић | Пацијент 2 |
| Љубица Јанићијевић | |
| Слободан Колаковић | |
| Драган Лукић Омољац | Хармоникаш |
| Драгољуб Петровић | |
| Михајло Фаркић | Социјални радник |
| Томанија Ђуричко | |
| Богдан Јакуш | |
| Каја Игњатовић | |
| Никола Јурин | |
| Слободан Бискоски | |
| Даница Бојанић | |
| Влада Ђорђевић | |
| Миладин Младеновић |
Комплетна ТВ екипа ▼
| Редитељ | Александар Ђорђевић | (10 еп. 1970—1971) |
| Сценариста | Љубиша Козомара | (10 еп. 1970—1971) |
| Композитор | Миливоје Марковић | (10 еп. 1970—1971) |
| Директор фотографије | Војислав Лукић | (10 еп. 1970—1971) |
| Mонтажер | Љубомир Чоловић | (10 еп. 1970—1971) |
| Сценограф | Владислав Лалицки | (10 еп. 1970—1971) |
| Костимограф | Зорица Ружић | (10 еп. 1970—1971) |
| Менаџер продукције | Слободан Ђорђевић | вођа снимања (1 еп. 1971) |
| Радосав Јанковић | вођа снимања (1 еп. 1971) | |
| Помоћник режије | Божидар Матковић | помоћник редитеља (10 еп. 1970—1971) |
| Одсек за звук | Душан Станчевић | тон мајстор (9 еп. 1970—1971) |
| Дивна Рајић | тон мајстор (1 еп. 1970) | |
| Петар Дујић | микроман (1 еп. 1971) | |
| Јова Џабић | микроман (1 еп. 1971) | |
| Одсек за камеру и расвету | Јован Чедић | вођа расвете (10 еп. 1970—1971) |
| Драгољуб Ђорђевић | пратилац камере (10 еп. 1970—1971) | |
| Момчило Лазаревић | сниматељ (10 еп. 1970—1971) | |
| Божидар Бота Николић | пратилац камере (10 еп. 1970—1971) | |
| Сретен Станојевић | пратилац камере (10 еп. 1970—1971) | |
| Одсек за монтажу | Павле Марковић | видео миксер (10 еп. 1970—1971) |
| Остала екипа | Милана Стојановић | секретар режије (10 еп. 1970—1971) |
Критика
[уреди | уреди извор]Петар Љубојев („Ослобођење“ 3.12.1970):[1]
Козомарин смијех увијек има одређену линију, круг који се затвара. Исходиште му је горчина, а завршни резултат је осмијех који се претвара у грч. Права драма израста на елементима раскорака настале смијешне ситуације и до бола потресне спознаје о отуђености човјека који сваки излет у колектив плаћа увијек највишом цијеном - понижењем које околини пружа забаву. Али, мали јунак проналази трачак осмишљености живота, трачак наде довољан да умањи ништавило: он поставља извјестан циљ. Тај циљ, производ патетично грађеног хуманизма, постаје неопходан разлог за заваравање и прихватање реалности у нешто оптимистичкијем свјетлу.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ РТС :: Трезор, Приступљено 10. 4. 2013.