Легенда о лапоту
| Легенда о лапоту | |
|---|---|
.jpg) Припрема за лапот | |
| Изворни наслов | Легенда о лапоту |
| Жанр | драма кратки |
| Режија | Горан Паскаљевић |
| Сценарио | Горан Паскаљевић |
| Главне улоге | Светислав Тиса Раденковић |
| Сниматељ | Милан Спасић |
| Монтажа | Михаило Илић |
| Продуцентска кућа | ТВ Београд |
| Студио | Застава филм |
| Година | 1972. |
| Трајање | 27 минута |
| Земља |  СФР Југославија |
| Језик | српски |
| Награде | Сребрна медаља (Фестивал југословенског документарног и краткометражног филма) |
| IMDb веза | |
Легенда о лапоту је краткометражни играни филм из 1972. године, настао као дипломски рад редитеља Горана Паскаљевића.[1] Паскаљевић је за овај филм, у категорији кратког играног филма, добио сребрну медаљу на XIX Фестивалу југословенског документарног и краткометражног филма 1972. године, у Београду.[2][3]
Радња[уреди | уреди извор]
Филм почиње уводним натписом:
У многим селима југоисточне Србије још увек живи легенда о суровом народном обичају из прошлости.
Лапот је легенда о обичају убијања најстаријег члана породице кад није више способан да привређује, односно кад постане финансијски терет за породицу.[1] У доба кад је хране било мало, после лоше жетве, најстарији члан који више не може да ради бива ритуално убијен. Филм приказује реконструкцију овог обичаја, од договора и припреме за лапот, до каменовања од стране свих мушкараца из села.
Улоге[уреди | уреди извор]
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Светислав Тиса Раденковић | старац |
| Момчило Васиљевић | |
| Драгиша Петковић | |
| Зага Ђорђевић | |
| Рада Радонић | |
| Биса Ђорђевић |
Светислав Тиса Раденковић[уреди | уреди извор]
Главну улогу у филму глуми Светислав Тиса Раденковић из села Плужине. Он је био образован, прешао је Албанију и боравио у Француској и Немачкој. Кад је прихватио улогу овако је говорио: „Ја сам стар и брзо ћу да умрем, али макар нека живим у том филму“.[1]
Локације[уреди | уреди извор]
Филм је сниман 1971. године у сврљишким селима Плужини и Лукову.[1]
Филмска екипа[уреди | уреди извор]
- Милан Спасић - камера
- Михаило Илић - монтажа
- Бата Пивнички - тон
- Драган Ценерић - музички сарадник
- Александар Јан Кошчалик - асистент камере
Током снимања филма Паскаљевић је сарађивао са уредником драмског програма Радио-телевизије Београд, Филипом Давидом.[4]
Занимљивости[уреди | уреди извор]
- Легенда о лапоту је прво филмско дело Горана Паскаљевића.
- Филм је допринео да лапот као тема привуче пажњу шире јавности.
- На почетку снимања нико од мештана није хтео да глуми у филму. Кад је Тиса пристао да глуми и кад му је обећан висок хонорар од 100.000 тадашњих динара онда се појавило пуно људи који су хтели да добију неку улогу.[1]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Сврљишке новине. „Легенда о лапоту”. Архивирано из оригинала 02. 02. 2015. г. Приступљено 1. 1. 2015.
- ^ Short Film Fest. „XIX Фестивал југословенског документарног и краткометражног филма”. Архивирано из оригинала 02. 12. 2008. г. Приступљено 1. 1. 2015.
- ^ The Encyclopedia. „Горан Паскаљевић”. Приступљено 1. 1. 2015. (језик: енглески)
- ^ Независне новине. „„Кад сване дан“ има шансе за првих пет”. Приступљено 1. 1. 2015.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Легенда о лапоту на сајту IMDb (језик: енглески)
