Лектор
Лектор (лат. lector-читалац, читач, предавач језика); ријеч која је мијењала значење кроз вјекове.
Данас значи - стручњак који побољшава изражавање у рукопису за штампање или говорење. Професија у издавачким предузећима и редакцијама. У античком Риму лектор је образовани роб који господарима чита књижевна и филозофска дјела. У средњем вијеку лектор је учитељ, наставник који не мора да има академски степен. На универзитетима данас лектор је предавач и учитељ живих језика, рјеђе се употребљава новолатински израз (лат. lectorium).
У позоришту, лектор исправља и оцењује рукописе пре објављивања; исправљач језикословац који подучава сценске извођаче да у складу са стилом позоришног комада и карактеристикама језика којим је дело писано (проза, стих, епоха), као и карактерним, демографским, социолошким и другим особинама сваког лика, говорно правилно интерпретирају текст дела приликом извођења.[1][2][3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „LEKTURA I KOREKTURA – IK Diligo Liber”. diligo-liber.hr. Приступљено 2026-01-27.
- ^ Vranešević, Dunja (2017-12-15). „Koja je razlika između lekture, korekture i redakture”. dobraslova (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-27.
- ^ Adorio. „Što radi lektor: opis posla, obrazovanje, vještine i plata”. Adorio (на језику: башкирски). Приступљено 2026-01-27.
