Лео Биргер

С Википедије, слободне енциклопедије
Лео Биргер
Лео Биргер
Лични подаци
Датум рођења(1879-09-13)13. септембар 1879.
Место рођењаБеч, Аустроугарска
Датум смрти6. октобар 1943.(1943-10-06) (64 год.)
Место смртиЊујорк, САД
ПребивалиштеСАД
Научни рад
ПољеПатологија, Урологија, Хирургија
ИнституцијаМонт Синаи у Њујорку
Познат поБиргерова болест
Страствени музичар[1]

Лео Биргер (нем. Leo Buerger; Беч, 13. септембар 1879Њујорк, 6. октобар 1943), је био аустријско-амерички патолог, хирург и уролог. који се бавио истраживањем у области бактериологије, патологије васкуларних болести, опште хирургије и урологије.

Лео Биргер је био страствени љубитељ музике и музицирања, а његова прва супруга била је концертна пијанисткиња. [1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Лео Биргер је рођен у Бечу, али након годину дана, 1880. његова породица се преселила у САД. Школовање је започео у Њујорку а затим наставио у Чикагу и Филаделфији. Године 1897, уписао је колеџ у Њујорку, а затим и студије медицине. Биргер 1901. завршава студије медицине на Универзитету Колумбија у Њујорку.

Свој радни век као лекар започео је у болници Ленокс Хил (1901—1904) а затим на хируршко-патолошком одељењу болнице Монт Синаи (1904—1905).

Биргер затим као волонтер одлази на рад у хируршку клинику у Вроцлаву и студијске посете клиникама у Бечу и Паризу.

Од 1907. до 1920. ради као патолог и хирург у болници Монт Синаи у Њујорку, а нешто касније ради и у још неколико других болнице у граду (болници Давид Бет, болници у Бронксу, Болници у Бруклину, итд.).

Биргер 1917. добија место професора урологије у Њујорку у Њујоршкој медицинској поликлиници, и на тој дужности остаје до 1930. Онда преузима катедру на Медицинском Еванђелистичком колеџу у Лос Анђелесу где се задржава јако кратко. Поново се враћа у Њујорк и свој рад наставља у приватној пракси.

Дело[уреди | уреди извор]

Јако изражена зачепљења бутних и илијачних артерија, са потпуним зачепљењем десне бутне артерије и израженом мрежом колатерала код Биргерове болести.

Биргеров научни рад је врло разноврстан и углавном је из области Б актериологије, васкуларне патологије, опште хирургије и урологије.

Он 1905, развија методу за фиксирање пнеумокока и испитује начин преноса тих бактерија између људи и извора заразе. У 1908. даје опис цистоскопа, који након 35 година постаје стандардни инструмент Америчких уролога. Биргер развија и усавршава и уретероскопију. Ова техничка помагала омогућавала су уклањање камена из мокраћних путева и мокраћне бешике, тумора бешике и постављање дијагнозе болести мокраћних путева. Захваљујући његовој методи, дијагнозе су се могле поставити раније, па се и правовременије приступало оперативним захватима. Осим тога, он развија и успешну методу артериовенозних (графт) шантова.

Као патолога, Биргера посебно интересују тумори као што су саркоми, папиломи и карциноми.

Има велику заслугу у изучавању периферне оклузивне болести и за време његовог рада у болници Монт Синаи, Лео Биргер је од 1906. до 1908. стекао основна знања о модерним васкуларним болестима екстремитета.

Биргер 1908. представља главни резултат свога рада, истраживање из области болести крвних судова; "Тромбоангиитис облитеранс" на састанку Удружења америчких лекара у Вашингтону, у коме наводи да је тромбоангиитис облитеранс „спонтана пресенила гангрена." У овом раду, Биргер приказује патолошки налаз код 11 ампутираних удова, Јевреја, оболелих од ове болести. У његову част ова болест добија скраћени назив Морбус Биргер (Morbus Buerger).[2]

Сам или у сарадњи са другим ауторима објавио је више од 160 чланака у разним научним часописима.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Thrombo-Angiitis Obliterans: A study of the vascular lesions leading to presenile spontaneous gangrene. Am J Med Sci 136 (1908) 567
  • The pathology of the vessels in cases of gangrene of the lower extremities due to so-called endarteritis obliterans. Proc NY Pathol Soc 8 (1908) 48
  • Circulatory Diseases of the Extremities. 1924

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Friedrich C. Luft, MD, Franz Volhard Clinic, Charité Campus-Buch, HELIOS Klinikum, Leo Buerger (1879—1943) revisited., Am J Med Sci. 2009 Apr;337(4):287.
  2. ^ Buerger L. Thromboangiitis obliterans: a study of the vascular lesions leading to presenile gangrene. Am J Med Sci. 1908;136:567–580.

Литература[уреди | уреди извор]

  • A. Бирч: Лео Биргер, 1879-1943. Practitioner 211 (1973) 823
  • G. W. Kaplan: Leo Buerger (1879–1973). In: Invest Urol. 11 (1974) 342–3
  • Buerger L. The circulatory disturbance of the extremities: including gangrene, vasomotor and trophic disorders. Philadelphia, Saunders; 1924.

Споњашње везе[уреди | уреди извор]