Лизика Јанчар Мајда

лизика јанчар мајда
Лизика Јанчар Мајда
Лични подаци
Датум рођења	(1919-10-27)27. октобар 1919.
Место рођења	Марибор, Краљевство СХС
Датум смрти	20. март 1943.(1943-03-20) (23 год.)
Место смрти	Бело, код Медвода, Краљевина Италија
Професија	студент медицине
Деловање
Члан КПЈ од	1941.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од	27. новембра 1953.

Лизика Јанчар — Мајда (Марибор, 27. октобар 1919 — Бело, код Медвода, 20. март 1943) била је студент медицине, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођена је 27. октобра 1919. године у Марибору. Основну школу и гимназију завршила је у Марибору. Године 1937, као ђак гимназије, постала је чланица Савеза комунистичке омладине Југославије. После завршене гимназије уписала је студије медицине у Београду. У револуционарни раднички покрет укључила се у мариборској гимназији и деловала у радничком друштву Узајамност, а касније у фирми Радио у Љубљани.

Спомен-плоча на кући у којој је убијена Лизика Јанчар

Од почетка рата је радила за Народноослободилачки покрет Југославије, преносила илегалну литературу, водила интендантуру цивилног сектора и др. Она и њен брат Руди (члан КПЈ од 1932. године) преселили су се у Љубљану и, по налогу КПЈ, запослили се у трговини радио-апаратима, одакле су радио-материјалом снабдевали Ослободилачки фронт и НОВЈ. Чланица Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постала је крајем 1941. године. У фебруару 1943. отишла је у партизане у Доломитски партизански одред, где је радила као помоћни радио-телеграфиста.

Дана 17. марта 1943. године, започела је италијанско-немачка офанзива против Доломитског одреда. Приликом пробоја непријатељског обруча, Лизика је била једна од ретких преживелих из своје групе. Са својом другарицом се, након пробоја 19. марта, склонила у оближње село Бело да нађу храну и везу. Тамо су наишле на белогардисте, који су их заробили. Тражили су од ње да ода скровиште и партизанске радио-везе, али пошто ни после мучења нису ништа дознали, убили су је ујутро 20. марта.

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита 27. новембра 1953. проглашена је за народног хероја.

Литература

• Bijelić, Krste (1980). Heroine Jugoslavije. Zagreb: Spektar.  COBISS.SR 49275399
• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167