Линахамари
| Линахамари Лиинахамари | |
|---|---|
 Панорамски поглед на насеље | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Мурманска област |
| Рејон | Печеншки рејон |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010 | 475 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 69° 38′ 17″ С; 31° 23′ 52″ И / 69.638° С; 31.3979° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 68 m |
.svg)  Линахамари Линахамари на карти Русије | |
 Линахамари Линахамари на карти Мурманске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 184402 |
| Позивни број | +7 81554 |
| Регистарска ознака | 51 |
| ОКАТО код | 47 215 000 009 |
| ОКТМО код | 47 615 162 111 |
_proposal_(1991).png)
Линахамари (рус. Лиинахамари; фин. Liinahamari) насељено је место на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на северу Мурманске области и административно припада Печеншком рејону.
Према подацима са пописа становништва 2010. у насељу је живело 475 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Насеље Линахамари се налази у северозападном делу Мурманске области, на северу Печеншког рејона. Лежи на обали Печеншког залива и значајна је лука на баренцовом мору. Налази се на око 13 км северно од Печенге и на неких 50 km североисточно од Никеља.
Централни део насеља лежи на андморској висини од 68 метара.
Историја[уреди | уреди извор]
Подручје око саврмене луке ушло је у састав Руске Империје почетком 1800.их година. До интензивнијег развоја насеља долази након 1920. када је цело то подручје званично постало делом Финске. Финске власти су нарочито велику пажњу посвећивале градњи Линахамарске луке, јединог лучког центра те државе на обалама Арктичког океана. Након што је 1931. у саобраћај пуштен друмски правац од Рованијемија до Линахамарија, значај овог лучког насеља је још више порастао. Отворена је и фабрика за прераду рибе, те хотел.
По окончању Великог отаџбинског рата цело подручје финског Петсама, укључујући и луку Линахамари, враћено је у границе Совјетског Савеза. Након рата лука је постала значајна војна база Северне флоте.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 475 становника.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| --- | --- | --- | --- | --- | 922[1] | 475[2] |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт администрације Печеншког рејона
- Детаљнија топографска мапа подручја
| Градови (16) |  | |
|---|---|---|
| Варошице (11) | ||
| Остала насеља | ||
