Лиштани
Лиштани | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Кантон 10 |
| Град | Ливно |
| Становништво | |
| — 2013. |  546 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 52′ 32″ С; 16° 46′ 40″ И / 43.8755° С; 16.7777° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Лиштани Лиштани на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | (+387) 034 |
Лиштани је насеље у граду Ливно, Босна и Херцеговина.
Географија
[уреди | уреди извор]Насеље је смјештено у југозападном дијелу Ливанског поља, 24 km удаљености од Ливна, на путу за Грахово.
Историја
[уреди | уреди извор]Ливањско и сусједна поља југозападне Босне и Далмације, била су матична подручја илирског племена Делмати. Након Батоновог устанка (6. — 9. године п. н. е. и пораза Делмата од Римљана започиње процес романизације. Овдје је била римска путна станица Пелва на цести Салона — Сербинум.
У овом селу усташе су 1941. год. извршиле велики покољ српског становништва. Том приликом убијено је 57 чланова фамилије Цвијетић од којих је најстарији имао 57 година, а најмлађи мање од годину дана.
| Жртве усташког покоља у селу Лиштани 1941. год.[1] | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушкарци | Жене | Мушкарци старији од 18 год. | Жене старије од 18 год. | Деца од 0-18 год. | Деца млађа од 1 год. | Укупно | |||
| 19 | 38 | 57 | |||||||
| 4 | 20 | 24 | |||||||
| 33 | 33 | ||||||||
| 2 | 2 | ||||||||
Култура и археологија
[уреди | уреди извор]Археолошко подручје Лиштани проглашено је за национални споменик БиХ.[2] Национални споменик чини археолошко подручје са остацима касноантичких гробница, ранохришћанских цркава (сјеверне и јужне), средњовјековне некрополе, те покретно наслијеђе пронађено на археолошком подручју, које се налази у Фрањевачком музеју и галерији Горица у Ливну.
Историјско подручје — праисторијски тумулус и некропола са стећцима, Велики и Мали Хан, проглашено је за национални споменик Босне и Херцеговине.[3]
Становништво
[уреди | уреди извор]| Националност[4] | 2013.[5] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Хрвати | 542 (99,27 %) | 489 (99,80 %) | 567 (96,10 %) | 720 (98,50 %) | 826 (98,10 %) |
| Срби | — | — | 3 (0,508 %) | 1 (0,137 %) | 11 (1,306 %) |
| Југословени | — | — | 8 (11,43 %) | 7 (0,958 %) | — |
| Словенци | — | — | — | 1 (0,137 %) | — |
| Црногорци | — | — | — | — | 1 (0,119 %) |
| Бошњаци | 2 (0,366 %) | — | — | — | — |
| Нису се изјаснили | 2 (0,366 %) | — | — | — | — |
| Укупно | 546 (100,0 %) | 490 (100,0 %) | 590 (100,0 %) | 731 (100,0 %) | 842 (100,0 %) |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Музеј жртава геноцида, Београд:„Жртве рата 1941—1945: СР Босна и Херцеговина” (PDF). www.muzejgenocida.rs. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ „Arheološko područje Lištani – Podvornice”. kons.gov.ba. Архивирано из оригинала 17. 11. 2021. г. Приступљено 13. 6. 2016.
- ^ „Praistorijski tumulus i nekropola sa stećcima, Veliki i Mali Han”. kons.gov.ba. Архивирано из оригинала 17. 08. 2016. г. Приступљено 13. 7. 2016.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Федерални завод за статистику: {Становништво према етничkој/националној припадности и сполу, по насељеним мјестима}-[мртва веза]
