Ловачко-бомбардерски авион

Ловачко-бомбардерски авион F-16.

A USAF A-10 Thunderbolt II attack aircraft in flight

Ловац-бомбардер или ловачко-бомбардерски авион је врста авиона намијењена за нападе на циљеве на земљи и мору бомбама, ракетама, митраљезима и топовима. Може бити посебне конструкције или једноставно прилагођени ловачки авион.

Назив ловац-бомбардер се појавио тек 1934. (К. Ружрон - Француска), а до употребе ових авиона је дошло у Другом свјетском рату. Често су то ловачки авиони друге линије, подешени за бомбардерска дејства, али понекад и ловци веће носивости (P-47 Тандерболт) подесни за таква дејства.

Послије Другог свјетског рата све више се граде универзални ловци - у ствари ловци-бомбардери, који успјешно могу да се користе за оба задатка, као F-4 фантом, F-16 Фајтинг фалкон, МиГ-29 и други.

Дефиниција и ознаке

Дефиниција и ознаке Сједињених Држава

А-1 Скајрејдер из USAF

Амерички јуришни авиони су тренутно идентификовани префиксом А-, као у „А-6 Интрудер“ и „А-10 Тaндерболт II“. Међутим, до краја Другог светског рата, ознака A- је била подељена између јуришних авиона и лаких бомбардера за USAAF авионе (за разлику од B- префикса за средње или тешке бомбардере). Америчка морнарица је користила засебан систем означавања и у то време радије је називала сличне авионе извиђачким бомбардерима (SB) или торпедним бомбардерима (TB или BT). На пример, извиђачки бомбардер Douglas SBD Dauntless означен је као А-24 када га је користио USAAF. Тек 1946. године, када су Америчка морнарица и амерички маринци почели да користе ознаку „напад“ (А), преименовали су BT2D Skyraider и BTM Mauler у AD Skyraider и AM Mauler.

Као и код многих класификација авиона, дефиниција јуришних авиона је донекле нејасна и има тенденцију да се мења током времена. Тренутна америчка војна доктрина дефинише га као авион који највероватније обавља мисију напада, више од било које друге врсте мисије. Мисија напада значи, заузврат, посебно тактичку акцију ваздух-земља — другим речима, ни акција ваздух-ваздух ни стратешко бомбардовање се не сматрају мисијом напада. У речнику Морнарице Сједињених Држава, алтернативна ознака за исту активност је ударна мисија. Мисије напада су у принципу подељене у две категорије: ваздушна забрана и блиска ваздушна подршка. У последњих неколико деценија, успон свеприсутног вишенаменског ловца створио је извесну забуну око разлике између јуришних и борбених авиона. Према тренутном америчком систему означавања, јуришна летелица (А) је дизајнирана првенствено за мисије ваздух-земља (напад: авион дизајниран да пронађе, нападне и уништи копнене или морске циљеве) (такође познат као „напад мисије“), док ловац категорије F обухвата не само авионе пројектоване првенствено за борбу ваздух-ваздух, већ додатно вишенаменске авионе дизајниране и за мисије копненог напада.

Недавна историја

Дана 17. јануара 1991, Оперативна група Нормандија започела је напад на два ирачка противваздушна ракетна места. ТФ Нормандија, под командом ЛТЦ Ричарда А. „Дика“ Кодија, састојала се од девет АХ-64 Апача, једног УХ-60 Блек Хока и четири хеликоптера МХ-53Ј Пејв Ло. Сврха ове мисије је била стварање безбедног коридора кроз ирачки систем ПВО. Напад је био огроман успех и отворио је пут за почетак савезничке кампање бомбардовања Операције Пустињска олуја.

АХ-64 Апач Краљевског ваздухопловства Холандије

Једна бојазни везаних за Апаче појављује се када је јединица ових хеликоптера веома спора да се распореди. Према Army Times, војска мења своју доктрину да фаворизује јуришне авионе у односу на јуришне хеликоптере за мисије дубоког напада јер су се хеликоптери за напад на копну показали као веома рањиви на ватру из малокалибарског оружја; Амерички марински корпус је приметио сличне проблеме.

Крајем 1960-их, Ваздухопловство Сједињених Држава је затражило наменски авион за блиску ваздушну подршку (CAS) који је постао Ферчајлд Репаблик А-10 Тандерболт II. А-10 је првобитно замишљен као противоклопно оружје (захтеви A-X програма су посебно захтевали да авион монтира велики ротациони топ за уништавање масовних оклопних снага Варшавског пакта) са ограниченом секундарном способношћу у улози забране и тактичког бомбардовања. Данас је то једини наменски јуришни авион са фиксним крилима у било којој америчкој војној служби. Свеукупно америчко искуство у Заливском рату, рату на Косову, рату у Авганистану и Ираку резултирало је поновним интересовањем за такве авионе. Ратно ваздухопловство САД тренутно истражује замену за А-10 и започело је програм OA-X за набавку лаког јуришног авиона. Сличан совјетски Сухој Су-25 (Frogfoot) постигао је успех у улози „летеће артиљерије“ у многим ваздушним снагама. Велика Британија је у потпуности пензионисала БАЕ Харијер II 2011. и Панавија Торнадо наменске јуришно-извиђачке авионе 2019. Добила је Ф-35 2018. и задржала је своју флоту вишенаменских ловаца Еврофајтер Тајфуна.

Види још

• Бомбардерски авион
• Јуришни авион
• Транспортни авион
• Ловачки авион

Литература

• Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. 
• Beechy, Robert. „Japanese Military Aircraft Designations”. hud607.fire.prohosting.com. Приступљено 20. 3. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Bradin, James W.From Hot Air to Hellfire: The History of Army Attack Aviation. New York: Presidio Press. 1994. ISBN 978-0-8914-1511-4..
• Cooling, Franklin, B. Case Studies in the Development of Close Air Support. Washington, D.C.: Office Of Air Force History, United States. Air Force. 1990. ISBN 978-0-912799-64-3..
• Corum, James S. and Wray R. Johnson. Airpower in Small Wars: Fighting Insurgents and Terrorists. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas. 2003. ISBN 0-7006-1240-8..
• Designating and Naming Defense Military Aerospace Vehicles. Washington, D.C.: United States Department of the Air Force. 2005. ISBN 1-5-1480-090-X..
• Francillon, R.J. Japanese Aircraft of the Pacific War. London:Putnam. 1970. ISBN 0-370-00033-1..
• Gooderson, Ian (1998). Air power at the Battlefront: Allied Close Air Support in Europe, 1943-45. London, England: Routledge. ISBN 978-0-7146-4680-0. 
• Gunston, Bill (2009). The Cambridge Aerospace Dictionary. Cambridge, England: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-19165-4. 
• Hallion, Richard (2010). Strike from the Sky: The History of Battlefield Air Attack, 1910–1945. Tuscaloosa, Alabama: Alabama Press. ISBN 978-0-8173-5657-6. 
• Johnson, E. R. American Attack Aircraft Since 1926. Jefferson, North Carolina: McFarland & Company. 2008. ISBN 978-0-7864-3464-0..
• Mason, Tim (1998). The Secret Years: Flight Testing at Boscombe Down, 1939–1945. Manchester, England: Hikoki Publications. ISBN 0-9519899-9-5. 
• Merriman, Ray. "A: Light Bombing [...] B: Medium and Heavy Bombing." U.S. wWarplanes of World War II, Volume 1. Bennington, Virginia: Merriam Press. 2000. ISBN 978-1-57638-167-0..
• Mortensen, Daniel R. (1987). A Pattern for Joint Operations: World War II Close Air Support, North Africa. Washington, D.C.: Office Of Air Force History. ISBN 978-1-4289-1564-0. 
• Pierrot, Lane and Jo Ann Vines. A Look at Tomorrow's Tactical Air Forces. Collingdale, Pennsylvania: DIANE Publishing. 1997. ISBN 0-7881-4298-4..
• Shores, Christopher and Chris Thomas. Second Tactical Air Force, Volume Two: Breakout to Bodenplatte July 1944 to January 1945. Hersham, Surrey, England: Ian Allan Publishing Ltd. 2005. ISBN 1-903223-41-5..
• Thetford, Owen Gordon. "Halberstadt CL.II appearance at the Western Front." Aircraft of the 1914–1918 War. Harleyford, Hertfordshire, England: Harleyford Publications, 1954.
• Blair, Clay (1987). The Forgotten War: America in Korea, 1950–1953. New York: Times Books/Random House. ISBN 9780812916706. .
• Coox, Alvin D.: Nomonhan: Japan Against Russia, 1939. Two volumes; 1985, Stanford University Press. ISBN 0-8047-1160-7
• Corum, James S.; Johnson, Wray R. (2003). Airpower in Small Wars – Fighting Insurgents and Terrorists. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas. ISBN 0-7006-1240-8. .
• Darling, Kev (2002). Hawker Sea Fury (Warbird Tech Vol. 37). North Branch, Minnesota: Voyageur Press. ISBN 1-58007-063-9. 
• Delve, Ken (1994). The Source Book of the RAF. Shrewsbury, Shropshire, UK: Airlife Publishing Ltd. ISBN 1-85310-451-5. 
• Dorr, Robert F. and Chris Bishop. Vietnam Air War Debrief. London: Aerospace Publishing. 1996. ISBN 1-874023-78-6..
• Gordon, Yefim. "Soviet Air Power in World War 2". Hersham-Surrey, UK: Midland Publishing. 2008. ISBN 978-1-85780-304-4..
• Griehl, Manfred (2001). Junker Ju 87 Stuka. London/Stuttgart: Airlife/Motorbuch. ISBN 1-84037-198-6. .
• Gruenhagen, Robert W. (1969). Mustang: The Story of the P-51 Mustang. New York: Arco Publishing Company, Inc. ISBN 0-668-03912-4. 
• Haun, LtCol Phil M., USAF (јесен 2006). „The Nature of Close Air Support in Low Intensity Conflict”. Air & Space Power Journal. Архивирано из оригинала 23. 12. 2016. г. Приступљено 11. 2. 2007. CS1 одржавање: Формат датума (веза).
• Hallion, Dr. Richard P. (пролеће 1990). „Battlefield Air Support: A Retrospective Assessment”. Airpower Journal. U.S. Air Force. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 6. 2006. г. Приступљено 23. 8. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза).
• Hardesty, Von (1982). Red Phoenix: The Rise of Soviet Air Power, 1941–1945. Washington, D.C.: Smithsonian Books. ISBN 1-56098-071-0. 
• House, Jonathan M. (2001). Combined Arms Warfare in the Twentieth Century. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas. ISBN 0-7006-1081-2. .
• „Joint Tactics, Techniques, and Procedures for Close Air Support (CAS)” (PDF). Joint Publication 3-09.3 (PDF). U.S. Department of Defense. 3. 9. 2003. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 9. 2007. г. Приступљено 12. 8. 2007. CS1 одржавање: Формат датума (веза).
• Kinzey, Bert (1998). F4U Corsair Part 2: F4U-4 Through F4U-7: Detail and Scale Vol 56. Carrolton, Texas: Squadron Signal Publications. ISBN 1-888974-09-5. 
• Kinzey, Bert (1996). P-51 Mustang Mk In Detail & Scale: Part 1; Prototype through P-51C. Carrollton, Texas: Detail & Scale Inc. ISBN 1-888974-02-8. 
• Krulak, Victor H. (1984). First To Fight: An Inside View of the U.S. Marine Corps. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press. ISBN 0-87021-785-2. .
• Spires, David, Air Power for Patton's Army: The XIX Tactical Air Command in the Second World War (Washington, D.C.: Air Force History and Museums Program, 2002.
• Tenenbaum, Elie (октобар 2012). „The Battle over Fire Support: The CAS Challenge and the Future of Artillery” (PDF). Focus stratégique. Institut français des relations internationales. 35 bis. ISBN 978-2-36567-083-8. CS1 одржавање: Формат датума (веза).
• Thomas, Chris and Christopher Shores. The Typhoon and Tempest Story. London: Arms and Armour Press. 1988. ISBN 0-85368-878-8..
• Angelucci, Enzo and Paolo Matricardi. World Aircraft: World War II. Volume II (Sampson Low Guides). Maidenhead, UK: Sampson Low. 1978. ISBN 0-562-00096-8..
• Brown, David. Warship Losses of World War II. Arms and Armour, London, Great Britain. 1990. ISBN 0-85368-802-8..
• Brown, David. Carrier Fighters. MacDonald and Janes, London, Great Britain. 1975. ISBN 0-356-08095-1..
• Casey, Louis (1977). Naval Aircraft. Secaucus, New Jersey: Chartwell Books Inc. ISBN 0-7026-0025-3. 
• Parshall, Jonathan; Tully, Anthony (2005). Shattered Sword: The Untold Story of the Battle of Midway. Dulles, Virginia: Potomac Books. ISBN 1-57488-923-0.  Uses recently translated Japanese sources.
• Smith, Peter C. (1982). Dive Bomber!. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-930-6. 
• Worth, Richard (2001). Fleets of the World War II. New York: Da Capo Press. ISBN 978-0-306-81116-6. 

Спољашње везе

• Can Our Jets Support the Guys on the Ground? – Popular Science
• The Forward Air Controller Association
• The ROMAD Locator The home of the current ground FAC
• Operation Anaconda: An Airpower Perspective Архивирано 2019-07-14 на сајту Wayback Machine – Close air support during Operation Anaconda, United States Airforce, 2005.