Ловрин
| Ловрин рум. Lovrin | |
|---|---|
| Насеље | |
  Ловрин Локација у Румунији | |
| Координате: 45° 58′ 5″ N 20° 46′ 13″ E / 45.96806° С; 20.77028° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Тимиш |
| Општина | Ловрин |
| Надморска висина | 92 m (302 ft) |
| Становништво (2012)[1] | |
| • Укупно | 8.851 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 674586 |
Ловрин (рум. Lovrin) је село и једино насеље истоимене општине Ловрин, која припада округу Тимиш у Републици Румунији.
Положај насеља[уреди | уреди извор]
Село Ловрин се налази у источном, румунском Банату, на 20 километара удаљености од Србије. Од Темишвара село је удаљено око 50 км. Сеоски атар је у равничарском делу Баната.
Прошлост[уреди | уреди извор]
По "Румунској енциклопедији" место се помиње 1466. године. Турци су га опљачкали током упада 1529. године. Године 1564. је посед Чанадског бискупа. У то време почињу Срби да се насељавају; забележени су 1582. године. Када је запустело, касније први су дошли бугарски насељеници који су насеље назвали "Ловринац". Колонизација Шваба креће ту 1785-1792. године, а Срби и Бугари су морали да им уступе место и одселе се. Ловрин је 1792. године цар аустријски поклонио заслужном генералу Антону Липтају, који је изградио дворац.
Калуђери српског манастира Пећке патријаршије су скупљајући прилоге кратко походили село "Ловрен". Записали су 1666. године само једног приложника поп Вукадина, који је дао за себе (за благослов) 200 аспри и још за помен оца Андреју и мајку Даницу.[2]
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место Ловрин налази у Модошком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било претежно српско.[3]
Године 1846. Ловрин је услед депопулације изгубио парохију; био парохијска филијала места Песак.[4]
Почетком 20. века у Ловрину, који се налази у Перјамошком срезу, живело је 25 православних Срба.[5]
Становништво[уреди | уреди извор]
По последњем попису из 2002. село Ловрин имало је 3.560 ст., од чега Румуни чине 90%. До пре 50ак година село је било претежно насељено Немцима. Последњих деценија број становништва опада.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05.
- ^ Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Етничка слика насеља хабзбуршког дела Румуније 1880-2002. Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2022) (мађарски језик)
