Луостари
| Луостари Луостари | |
|---|---|
 Део насеља са брдом Генералска сопка у позадини | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Мурманска област |
| Рејон | Печеншки рејон |
| Основан | први помен током XVI века |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010 | 2.260 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 69° 25′ 06″ С; 31° 03′ 08″ И / 69.4184° С; 31.0522° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 62 m |
.svg)  Луостари Луостари на карти Русије | |
 Луостари Луостари на карти Мурманске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 184413 |
| Позивни број | +7 81554 |
| Регистарска ознака | 51 |
| ОКАТО код | 47 215 806 001 |
| ОКТМО код | 47 615 406 106 |
Луостари (рус. Луостари; фин. Luostari) насељено је место на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на северозападу Мурманске области и административно припада њеном Печеншком рејону. Насеље има статус војног града Русије.
Према подацима са пописа становништва 2010. у насељу је живело 2.260 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Насеље Луостари налази се у северозападном делу Мурманске области, на северу Печеншког рејона. Лежи недалеко од десне обале реке Печенге, насупрот Корзунова, на надморској висини од 62 метра. Неких петнаестак километара северније је варошица Печенга, десетак километара западније је град Запољарни, док је граница са Норвешком удаљена свега 15 km.
Историја[уреди | уреди извор]
На месту савременог насеља налазила се испосница која је постављена на месту на ком је преминуо руски светитељ из XVI века Трифон Печеншки. Због тога и име насеља потиче од финске речи Luostari која означава манастир.
Током Другог светског рата подручје је било поприште жестоких борби између совјетских и немачких трупа. Након рата је недалеко од насеља основана ваздухопловна база Северне флоте, која је две деценије касније издвојена као самостално насеље Корзуново. Луостари је и данас важан војнички центар у којем се налази неколико касарни Руске армије.
Недалеко од насеља налази се Печеншки манастир Руске православне цркве.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва 2010. у насељу је живело 2.260 становника.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| --- | --- | --- | --- | --- | --- | 2.260[1] |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт администрације Печеншког рејона
- Детаљнија топографска мапа подручја
- Локални инфо портал
| Градови (16) |  | |
|---|---|---|
| Варошице (11) | ||
| Остала насеља | ||
