Луј I Фландријски

С Википедије, слободне енциклопедије
Луј I Фландријски
Лични подаци
Датум рођења1304.
Место рођењаНевер,
Датум смрти26. август 1346.(1346-08-26) (41/42 год.)
Место смртиКреси ан Понтје,
Породица
СупружникМаргарет I Бургундска
ПотомствоЛуј II Фландријски
РодитељиЛуј I, гроф Невера
Жана, горфица Ретела
ДинастијаДампјер
ПретходникРоберт III Фландријски
НаследникЛуј II Фландријски

Луј I Фландријски (франц. Louis, [1]; 1304, Невер - 26. август 1346, Креси ан Понтје) је био гроф Фландрије, Ретела и Невера (1322—1346) и син фландријског војводе Роберта III и његове супруге Жане Ретелске из династије Дампјер.

Биографија[уреди | уреди извор]

Само годину дана по његовог ступања на власт, усталасали су се сељаци у западној Фландрији. Тај устанак, који се дуго отегао, почео је због претераног пореског оптерећења и ускоро израстао у општи покрет против феудалаца и цркве. Сељаци су почели да одбијају плаћање десетка и да захтевају да се жито које припада манастирима подели сиротињи. Пљачкали су и палили племићке замкове, убијали феудалце који би им допали шака, пустошили опатије и цркве. Карактеристична црта овог покрета била је и та што су му пришли и велики градови као Бриж и Ипр — у почетку само градска сиротиња, а затим и владајуће групе у градовима [2]. Фландрији је претила опасност да је освоји француски краљ. Жестока унутрашња борба која је непрекидно вођена стварала је сталне поводе за мешање француског краља у фландријске ствари [3]. Луј је био приморан да позове у помоћ новог француског краља против побуњених сељака и градова [2][3]. Филип VI Валоа указао му је ту помоћ, и француски су ритери, 1328. године, разбили у бици код Касела одреде фландријских устаника [2][3][4]. Угушивање устанка било је праћено конфискацијама и масовним погубљењима. Бунтовни градови били су лишени својих привилегија.

Француско мешање у фландријске ствари довело је до смањивања градских слобода, што је изазвало страшну огорченост фландриских комуна и против грофа и против Француза [3]. Поред тога Фландрија је била и главно тржиште за енглеску вуну, а царине на извоз вуне представљале су значајан део прихода енглеског краља [5]. Због тога он никако није желео да француски краљ загосподари Фландријом, што би му омогућило да омета трговину вуном кад год пожели [6]. Тако, пошто је француски краљ подржао богате трговце, енглески краљ се ставио на страну занатлија [3][6], са којима је имао многобројне економске везе.

Године 1336. Луј је под притиском Француске наредио да се похапсе енглески трговци који се налазе у Фландрији. То је одмах изазвало енглеског краља Едварда III да одговори репресалијама, да нареди хапшење фландријских трговаца у Енглеској и да забрани извоз вуне из Енглеске у Фландрију. Та је мера имала за последицу затварање читавог низа радионица, пропадање мноштва сукнара и незапосленост широке масе калфи, које су сада морале да лутају земљом и да просјаче. Тада су фландријске занатлије, на челу с крупним ганским сукнаром Јаковом Артевелдом 1338. године, похитали да се споразумеју са Енглезима.

Савез с богатим фландријским градовима обезбедио је Едварду III велика новчана средства [3].

У време Лујеве владавине, Млечани почињу да шаљу галије у Фландрију [7].

Луј је погинуо у борби са Енглезима код Кресија, 16. августа 1346. године, у покушају да енглеског краља Едварда III спречи да стигне до својих савезника у Фландрији [8].

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. William II of Dampierre
 
 
 
 
 
 
 
8. Ги Фландријски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Маргарита II Фландријска
 
 
 
 
 
 
 
4. Robert III, Count of Flanders
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Robert VII, Lord of Béthune
 
 
 
 
 
 
 
9. Matilda of Béthune
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Elisabeth of Morialmez
 
 
 
 
 
 
 
2. Louis I, Count of Nevers
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Иго IV од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
10. Odo, Count of Nevers
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Јоланда од Дреа
 
 
 
 
 
 
 
5. Yolande II, Countess of Nevers
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Archambaud IX of Bourbon
 
 
 
 
 
 
 
11. Matilda II, Countess of Nevers
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Yolande I, Countess of Nevers
 
 
 
 
 
 
 
1. Луј I Фландријски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Иго II Ретел
 
 
 
 
 
 
 
12. Manasses V, Count of Rethel
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Felicitas of Broyes
 
 
 
 
 
 
 
6. Иго IV Ретел
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Gérard II d'Écry
 
 
 
 
 
 
 
13. Elizabeth d'Écry
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Felicitas
 
 
 
 
 
 
 
3. Joan, Countess of Rethel
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Henri IV, Count of Grandpré
 
 
 
 
 
 
 
14. Henri V, Count of Grandpré
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Marie de Garlande
 
 
 
 
 
 
 
7. Isabelle de Grandpré
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Erard of Brienne-Ramerupt
 
 
 
 
 
 
 
15. Isabeau de Brienne
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Филипа од Шампање
 
 
 
 
 
 

Извори[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio. 
  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]