Лу Хенри Хувер

С Википедије, слободне енциклопедије
Лу Хенри Хувер
Лични подаци
Датум рођења(1874-03-29)29. март 1874.
Место рођењаВотерлу,  Сједињене Америчке Државе
Датум смрти7. јануар 1944.(1944-01-07) (69 год.)
Место смртиЊујорк,  Сједињене Америчке Државе
УниверзитетУниверзитет Калифорније, Државни Универзитет Сан Јозе, Универзитет Станфорд
Породица
СупружникХерберт Хувер
Политичка каријера
Политичка
странка		Републиканска странка
4. март 1929 — 4. март 1933.
ПретходникГрејс Кулиџ
НаследникЕленор Рузвелт
Потпис

Лу Хенри Хувер (енгл. Lou Henry Hoover; Вотерлу, 29. март 1874 — Њујорк, 7. јануар 1944) је била жена председника Сједињених Држава Херберта Хубера и прва дама Сједињених Америчких Држава у периоду од 4. марта 1929. до 4. марта 1933. године. Лу је често путовала и постала лингвистичар, причала течно кинески језик и била једина прва дама Сједињених Америчких Држава која је икада причала неким азијски језиком и једина прва дама које је гостовала на свим државним радио емисијама.

Младост и образовање[уреди | уреди извор]

Портрет Лу Хенру Хувер у Белој кући сликара Ричарда Марсдена.

Лу је рођена у Вотерлуу у Ајови, отац јој је био Чарлс Делано Хенри, по занимању банкар, а мајка Флоренс Вид.[1][2]. Одрасла је у Витиру и Монтереју, градовима у Калифорнији[1]. У раним тинејџерским годинама, често је са оцем камповала, што јој је представљало хоби[1]. Научила је да јаше, бавила се ловом, а развила је ентузијазам за камење, минерале и рударство[1].

Студирање је започела у школи у Лос Анђелесу, данас познатој као Универзитет Калифорнија. Касније је пребачена на Државни универзитет Сан Хозе, где је и дипломирала 1898. године дипломирала као једина геолог жена школе до тада на Универзитету Станфорд, где је и упознала свог будућег мужа Херберта Хувера[3].

Брак и путовања[уреди | уреди извор]

Када је Херберт Хувер дипломирао на Универзитету Станфорд у јуну 1895. године, Лу и он одлучили су да одложе планове венчања, да би она наставила школовање, а он започео своју инжењерску каријеру у Аустралији. Лу је дипломирала 1898. године на Универзитету Станфорд, а они су се венчали 10. фебруара 1899. године, када су обоје имали 24. године, у дому родитеља од Лу у Монтереју, Калифорнија. Иако је била припадница Епископалне цркве, Лу Хувер је изразила жељу да постане Квекер. Међутим венчања Квекера нису била вршена у Монтереју, па су венчани од стране католичког свештеника у Катедрали Чарлса Боромеа у Монтереју.

Дан након њиховог венчања, Хуверови су кренули на путовање бродом од Сан Франциска у Шангај, где су провели четири дана у једном шангајском хотелу[4]. Младенци су се убрзо настанили у свој први дом, велику кућу у Тјенцину. Посао Херберта Хувера захтевао је путовања у удаљеним и опасним подручјима, на која је увек ишао заједно са својом женом.р[5]. Лу Хувер је била присутна са супругом током боксерског устанка у Кини.

Лу Хувер је течно научила да прича кинески језик. У Белој кући, повремено, Хуверови су разговарали на кинеском језику. До данас је она једина прва дама Сједињених Америчких Држава која је икада причала неким азијским језиком.

Лу Хувер је добро познавала и латински језик. Сарађивала је са својим супругом на превођењу енциклопедије рударства и металургије, чији превод су објавили 1912. године.

Током Првог светског рата, помогла је њеном мужу да пружи помоћ за белгијске избјеглице, за шта је 1919. године награђена од стране Алберта I од Белгије

Прва дама Сједињених Држава[уреди | уреди извор]

Лу Хувер је била прва дама Сједињених Америчких Држава у периоду од од 4. марта 1929. до 4. марта 1933.

Радио емитовања[уреди | уреди извор]

Лу Хувер је била једина Прва дама која је гостовала на свим радијским емисијама у то време. Иако није имала сопствени радио програм, у периоду од 1929. до 1933. године учествовала је као гостујући предавач, често је волонтирала и дискутовала о раду извиђача. Радио критичари су је често хвалили због лепог гласа и самопоуздања које је показивала гостујући у емисијама[6]

Породица[уреди | уреди извор]

Хуверови су имали два сина :

Активизам[уреди | уреди извор]

Лу Хувер је била национална председница Женских извиђача Сједињених Држава од 1922 до 1925. годиен, у време када је њен муж радио у кабинету Ворена Хардинга. Када је напустила Белу кућу, још једном је била председница Женских извиђача Сједињених Држава од 1935. до 1937. године[7][8].

У млађим данима, током своје завршне године на Универзитету Станфорд, Лу је била је члан Одбора за одбојку и кошарку, потпредседница Женске атлетске асоцијације и активни члан стреличарског клуба.

Основна школа Лу Хенри Хувер у Витиру у Калифорнији, саграђена је 1938. године у њену част. У склопу колеџа у Витиру, 1948. године направљена је и меморијална дворана, која је такође названа по њој. Године 2005. отворена је основна школа у њену част, такође названа по њеном имену, у Вотерлу у Ајови.

Смрт[уреди | уреди извор]

Лу Хенри Хувер преминула је од срчаног удара 7. јануара 1944. године у Њујорку. Сахрањена је у на гробљу у Пало Алту у Калифорнији.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Allen, Anne Beiser and Jon L. Wakelyn (2000). An independent woman: the life of Lou Henry Hoover. Westport, Connecticut”. Greenwood Press. 
  2. ^ Hart 2004, стр. 129–33
  3. ^ „Lou Hoover Biography”. National First Ladies Library. Архивирано из оригинала 09. 05. 2012. г. Приступљено 21. 6. 2017. 
  4. ^ Allen, стр. 23
  5. ^ Preston
  6. ^ „Invisible Stars: A Social History of Women in American Broadcasting”. 
  7. ^ „Camp Lou Henry Hoover History” (PDF). Girl Scouts Heart of New Jersey. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 11. 2017. г. Приступљено 20. 1. 2015. 
  8. ^ „Girl Scouts Palo Alto, California”. Palo Alto Service Unit. Приступљено 20. 1. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]

Лу Хенри Хувер на Викимедијиној остави.
  • Allen, Anne Beiser and Jon L. Wakelyn (2000). An independent woman: the life of Lou Henry Hoover. Westport, Connecticut: Greenwood Press
  • Gummere, Amelia Mott (1922). The journal and essays of John Woolman. New York: The Macmillan Company
  • Hart, Craig (2004). A genealogy of the wives of the American presidents and their first two generations of descent. North Carolina, Jefferson: McFarland & Co., Inc.. стр. 129–133
  • Hill, H. H. (1881). History of Lee County [Illinois]. 873 pages. стр. 829–832. Genealogy and history of the Robert and Abigail Pancoast Hunt family, including a transcription of their Quaker wedding document.
  • Hunt, Charles Cummins (1906). A genealogical history of the Robert and Abigail Pancoast Hunt family. Columbus, Ohio: Champlin Press. стр. 127. –128
  • Hynes, Judy (1997). The Descendants of John and Elizabeth (Borton) Woolman. Mount Holly, New Jersey: John Woolman Memorial Association
  • Preston, Diana (2000). The Boxer Rebellion: the dramatic story of China's war on foreigners that shook the world in the Summer of 1900. New York: Walker
  • Agricola's De Re Metallica Архивирано на сајту Wayback Machine (9. децембар 2009), translated by Herbert Hoover and Lou Henry Hoover, full text (650 pages) and illustrations
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лу_Хенри_Хувер&oldid=27498927”