Малајалам (језик)

С Википедије, слободне енциклопедије

Малајалам
മലയാളം, Malayalam
Малајалам у Малајамском писму
Изговор[mɐlɐjäːɭɐm]; О овој звучној датотеци pronunciation 
Говори се уИндија
Малезији
РегионКерала са пограничним заједницама у Кодагу и Дакшина Канада из округа Карнатака, Нилгирис, Канјакумари у Тамил Надуу, Лакадиви и Махе (Пудушери)
Етничка припадностМалајали
Број говорника
35 милионa (2011–2019)[1][2][3][4]
Л2 говорника: 700[3]
Ранији облици
Дијалекти
Званични статус
Службени језик у
 Индија
РегулишеКерала Сахитја академија, Кералска влада
Језички кодови
ISO 639-1ml
ISO 639-2mal
ISO 639-3mal
Глотологmala1464[7]
Лингосфера49-EBE-ba
Говорник малајалама, снимљен у Јужној Африци

Малајалам језик (Malayalam, മലയാളം, malayālam)[8] је језик близак тамилском језику из групе дравидских језика[9] којим говоре малајалски народи у индијској држави Керала и заједници територија Лакадиви и Пудушери (округ Махе). Овај језик говори више од 35 милиона људи, пре свега у индијској савезној држави Керала и територији Лакадиви. Један је од 22 званично призната језика Индије и њиме говори 2,88% Индијаца. Малајалам има статус званичног језика у Керали, Лакадиву и Пудушеру (Махе),[10][11][12] и њиме говори 34 милиона људи широм света.[2] Лингвистичке мањине у суседним државама исто тако говоре малајаламски; значајна заступљеност говорника постоји у окрузима Кодагу и Дакшина Канада у Карнатаки, и Нилгирис и Канјакумари, окрузима Тамил Надуа. Због малајалских исељеника у Перзијском заливу, малајаламски се такође широко говори у заливским земљама.

Малајалам је 2013. године проглашен „класичним језиком Индије“.[13] Према матичном гледишту малајалам потиче из раног средњег тамила и одваја се од њега негде након 9. века нове ере.[14] По једном другом становишту два језика су се развила из „прото-дравидског“ или „прото-тамилско-малајаламског“ у праисторијско доба,[15] иако то историјски лингвисти генерално одбацују.[16] Опште је прихваћено мишљење да су сиријске бакарне плоче Куилон из 849/850 године старе ере најстарији доступни натпис написан на старом малајаламу. Најстарије књижевно дело на малајаламу, за разлику од тамилске традиције, датира из периода између 9. и 11. века.[15]

Најраније писмо за писање малајалама било је Вателуту писмо.[9] Садашње малајаламско писмо засновано је на Вателуту писму, које је проширено Гранта словима како би се усвојиле индоаријске позајмљенице.[9][17] Оно има велику сличност са тигаларијским писмом, историјским писмом које је коришћено за писање тулу језика у Јужној Канари и санскрита у суседној области Малабар.[18] Савремена малајаламска граматика заснована је на књизи Керала Панинивама коју је написао А. Р. Раја Раја Варма крајем 19. века.[19] Први путопис на било ком индијском језику је малајаламски Вартаманапустакам, који је написао Паремакал Тома Катанар 1785.[20][21]

Пример текста[уреди | уреди извор]

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима

മനുഷ്യരെല്ലാവരും തുല്യാവകാശങ്ങളോടും അന്തസ്സോടും
സ്വാതന്ത്ര്യത്തോടുംകൂടി ജനിച്ചവരാണ്.
മനുഷ്യന്നു വിവേകബുദ്ധിയും മനസ്സാക്ഷിയും സിദ്ധമായിരിക്കുന്നത്.
Превод: Сва људска бића се рађају слободна и
једнака по достојанству и правима.
Обдарена су разумом и савешћу, и треба да се
односе једна према другима у духу братства.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Office of the Registrar General & Census Commissioner, India, Ministry of Home Affairs, Government of India”. 
  2. ^ а б Todd M. Johnson; Brian J. Grim (2013). „Chapter 1, Global Religious Populations, 1910–2010 in The World’s Religions in Figures: An Introduction to International Religious Demography” (PDF) (First изд.). John Wiley & Sons, Ltd. Архивирано из оригинала 20. 10. 2013. г. Приступљено 29. 07. 2021. 
  3. ^ а б Малајалам (језик) at Ethnologue (22nd ed., 2019)
  4. ^ Statement 1: Abstract of speakers' strength of languages and mother tongues – 2011". www.censusindia.gov.in. Office of the Registrar General & Census Commissioner, India. [1] Архивирано 14 новембар 2018 на сајту Wayback Machine
  5. ^ „Dravidian”. Ethnologue. Архивирано из оригинала 16. 4. 2017. г. 
  6. ^ Official languages, UNESCO, Архивирано из оригинала 28. 9. 2005. г., Приступљено 10. 5. 2007 
  7. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Malayalam”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  8. ^ Laurie Bauer, 2007, The Linguistics Student's Handbook, Edinburgh, p. 300.
  9. ^ а б в Krishnamurti, Bhadriraju (2003). The Dravidian Languages. Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-43533-8. 
  10. ^ „Official Language (Legislative) Commission”. Архивирано из оригинала 25. 3. 2015. г. Приступљено 5. 4. 2015. 
  11. ^ „P&ARD Official Languages”. Архивирано из оригинала 1. 4. 2015. г. Приступљено 5. 4. 2015. 
  12. ^ „Languages in Lakshadweep”. Архивирано из оригинала 11. 4. 2015. г. Приступљено 5. 4. 2015. 
  13. ^ „'Classical' status for Malayalam”. The Hindu. Thiruvananthapuram, India. 24. 5. 2013. Архивирано из оригинала 27. 9. 2013. г. Приступљено 25. 5. 2013. 
  14. ^ Ayyar, Ramaswami (1936). The Evolution of Malayalam Morphology (1st изд.). Cochin, Kerala: Cochin government press. стр. 1-37. 
  15. ^ а б Asher & Kumari 1997, стр. xxiv.
  16. ^ S.V. Shanmugam (1976). "Formation and Development of Malayalam", Indian Literature, Vol. 19, No. 3 (May–June 1976), pp. 5–30. . JSTOR 24157306.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) "Yet, some scholars of Malayalam still believe that Malayalam should have originated independently from the Proto-Dravidian at a very early stage [...] The native scholars are unwilling to accept Malayalam as an ausbau language; instead they take it to be an abstand language 'language by distance' contrary to historical evidence (pp.9–10)".
  17. ^ Venu Govindaraju; Srirangaraj Setlur (2009). Guide to OCR for Indic Scripts: Document Recognition and Retrieval – Advances in Pattern Recognition. Springer. стр. 126. ISBN 978-1-84800-329-3. Архивирано из оригинала 29. 4. 2016. г. Приступљено 15. 11. 2015. 
  18. ^ Vaishnavi Murthy K Y; Vinodh Rajan. „L2/17-378 Preliminary proposal to encode Tigalari script in Unicode” (PDF). www.unicode.org. Приступљено 28. 6. 2018. 
  19. ^ Mathrubhumi Yearbook Plus - 2019 (Malayalam изд.). Kozhikode: P. V. Chandran, Managing Editor, Mathrubhumi Printing & Publishing Company Limited, Kozhikode. 2018. стр. 454. ASIN 8182676444. 
  20. ^ Menon, A. Sreedhara (2008). The legacy of Kerala (1st DCB изд.). Kottayam, Kerala: D C Books. ISBN 978-81-264-2157-2. 
  21. ^ „August 23, 2010 Archives”. Архивирано из оригинала 27. 4. 2013. г. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]