Мале хидроелектране Електропривреде Србије
| Мале хидроелектране Електропривреде Србије | |
|---|---|
 | |
| Јавно предузеће | |
| Делатност | Енергетика |
| Основано | 1991.[1] 2005. садашњи облик |
| Седиште | Београд,  Србија |
| Веб-сајт | www.eps.rs |
Мале хидроелектране Електропривреде Србије подигнуте од 1900. до 1940. су не само хидроенергетска постројења која производе струју већ и културно-историјски споменици Србије као њен светли део техничког развоја.[2] Оне данас представљају почетак модерног доба у Србији, поготову оних неколоко, најстаријих које и данас активно раде: „Хидроелектрана „Под градом“ (која је прва српска електрана која је радила по принципима Теслиних полифазних струја, само четири године након хидроелектране на Нијагари у којој је Тесла први пут применио тај принцип); затим Хидроелектрана Вучје, далеководом повезана са Лесковца, који је означио почетак преносног система у Србији); Хидроелектрана „Света Петка“; Хидроелектрана Гамзиград и Хидроелектрана Моравица, које су Лесковц, Ниш, Зајечар, и малену Ивањицу осветлиле „електриком“ још пре сто и више година.[3]
Дефиниција МХЕ[уреди | уреди извор]
Не постоји тачна дефиниција малих хидроелектрана. Португал, Шпанија, Ирска, Грчка и Белгија су прихватиле 10 MW као горњу границу инсталиране снаге за мале хидроелектране. У Италији је та граница 3 MW, у Шведској 1,5 MW, у Француској 8 MW, у Индији 15 MW.
У Европи се све више прихвата капацитет од 10 MW инсталиране снаге као горња граница, да би нека хидроелекатрана била проглашена малом. Ту границу је подржала Еврпска комисија и она је општеприхваћена у већини земаља Еврпске уније. Како је Електропривреда Србије, као будућа чланица ЕУ прихватила је овај став и све хидроелектране у њеном саставу, чија је инсталирана снага мања од 10 MW, прогласила је за мале хидроелектране (МХЕ).
Општи услови за пројектовање и изградњу МХЕ у Србији[уреди | уреди извор]
Закон о водама Републик Србије је мале хидроелектране, снаге до 10 MW, сврстао у објекте за коришћење вода, односно за производњу електричне енергије, за које су прописани следећи општи услови за пројектовање и изградњу:
- да се захваћена вода после искоришћења енергије (проласка кроз турбине) врати у водоток;
- да се обезбеђује њихово вишенаменско коришћење, са обавезном наменом за заштиту од поплава;
- да се не умањи степен заштите од штетног дејстава воде у зони објекта и не отежава спровођење мера заштите;
- да се не умањи количина воде и не спречава коришћење воде за потребе других корисника, посебно за водоснабдевање; и
- да се не погоршавају услови санитарне заштите и не утиче негативно на стање животне средине.
Мале хидроелектране изграђене у Краљевини Србији и Краљевини Југославији[уреди | уреди извор]
Мале хидроелектране изграђене у Србији од 1900. до 1940. године биле су у време пуштања у рад (неке од њих), по својој снази, највеће у Србији. Данас, се оне називају малим електранама, како је и одређено разним актима Електопривреде Србије, јер све имају инсталисану снагу испод 10 мегавата.
Овој групи хидроелектрана, које раде и данас, ЕПС посвећује велику пажњу и непрестано их ревитализује. Тиме Србија истовремено чува културну традицију градитељства и техничког развоја електрификације Србије, заснованог на принципима Теслиних полифазних струја и истовремено потврђује давно изражено опредељење да развија обновљиве изворе енергије и производи, „зелене“ киловат-сате. У обнову ових (најстаријих) хидроелектрана и још седам – подигнутих од 1948. до 1989. године, ЕПС ће у будућности уложити око 80 милиона евра, и тако снагу малих електрана у Србији повећаћати за 80 МW.
МХЕ „Под Градом”[уреди | уреди извор]
| Локација | Ужице |
| Држава у којој је основана |  Краљевина Србија
|
| Оснивач | Акционарског друштва „Ткачке радионице у Ужицу”. |
| Пуштена у рад | 3. маја 1899. |
| Тип бране | Ниски бетонски праг |
| Грађевинска висина | 4,5 m |
| Водоток | Ђетиња |
| Слив | Западна Морава |
| Инсталисани проток | 2,3 m3/s |
| Инсталисана снага | 0,36 MW |
| Турбине |
|
| Генератори |
|
| Могућа годишња производња | 0,26 GWh |
| Културно-историјски значај | Културно добро |
Због већих проблема на грађевинском делу објекта електране, уочених 2004/2005. године привремено је обустављен рад МХЕ. Токо 2007. године, а радило се и на брани, слапишту, рибљој стази и пешачком делу ка њој а саниран је и грађевински део електране. Планирано је да се у наредном периоду ремонтује генератор и да се рад електране аутоматизује.
МХЕ „Вучје”[уреди | уреди извор]
| Локација | Вучје |
| Држава у којој је основана | Краљевина Србија
|
| Оснивач | „Лесковачко електрично друштво А. Д“. |
| Пуштена у рад | 24. децембара 1903. |
| Тип бране | Тиролски бочни водозахват |
| Грађевинска висина | - |
| Водоток | Вучјанка |
| Слив | Јужна Морава |
| Инсталисани проток | 1,35 m3/s |
| Инсталисана снага | 0,93 MW |
| Турбине | Три Pelton турбине, произвођача „J. M. Voith Heidenheim“ (1900 и 1931) |
| Генератори | Два генератора трофазне наизменичне струје, произвођача „Siemens & Halske“ (1900) - снага: по 144 kW
Један генератор трофазне наизменичне струје, произвођача „Siemens“ (1931) - снага: 640 kW |
| Могућа годишња производња | 3,00 GWh |
| Културно-историјски значај | Ставњена на листу „Milestone“ – светске баштине као објекат, проналазака и достигнуће од општег значаја за развој и историју електротехнике у свету |
- Реконструкција
Највеће улагања у реконструкцију МХЕ „Вучје“ била су поводом обележавања стогодишњице рада. Тако је 2002/2003. године извршена ревитализација два старија агрегата и детаљно је реновиран грађевински део електране, а 2005. извршена је санација водозахвата и доводног канала.
- Светска баштина
Током 2005. године IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers) уврстио је МХЕ „Вучје“ у програм „Milestone“ – листу објеката, проналазака и достигнућа од општег значаја за развој и историју електротехнике у свету. Тако је МХЕ „Вучје“ постала део светске баштине из области електротехнике.
МХЕ „Света Петка”[уреди | уреди извор]
| Локација | Островица — Сићевачка клисура |
| Држава у којој је основана | Краљевина Србија
|
| Оснивач | Начелство Нишког округа |
| Пуштена у рад | 24. децембара 1903. |
| Тип бране | Бетонски праг у реци |
| Висина | 4 метра |
| Укупна снага турбина |
|
| Генератори |
|
| Инсталисани проток |
|
| Могућа годишња производња | 3,10 GWh |
На овој хидроелектрани није било значајнијих радова, осим сређивања машинске зграде и околног дворишног простора, који су изведени поводом обележавања сто година рада електране (2003).
МХЕ „Гамзиград”[уреди | уреди извор]
| Локација | Гамзиградска Бања |
| Држава у којој је основана | Краљевина Србија
|
| Оснивач | Фирма „Урош Милошевић и синови“ |
| Пуштена у рад | 1. новембра 1909. |
| Тип бране | Бетонска |
| Грађевинска висина | 6 m |
| Водоток | Црни Тимок |
| Слив | Тимок |
| Инсталисани проток | 4,20 m3/s |
| Инсталисана снага | 0,22 MW |
| Турбине | Две Francis турбине, произвођача „Ј. M. Voith St. Polten Ganz“ инсталисане 1909. и 1921. године |
| Генератори | Два генератора трофазне наизменичне струје, произвођача „Siеmens-Schuckert Werke Wien“ инсталисана 1909. и 1921. - снага: по 112 kW |
| Могућа годишња производња | 1,00 GWh |
| Напомена | Турбина и генератор инсталисани 1909, демонтиран су 1924. године |
У кругу хидроелектране саграђен је 1992. године савремени наставно-5образовни и рекреациони објекат, за потребе одржавања пословнихи стручних скупова, одмора ирекреације радника. У дворишту хидроелектране налазе се бронзане бисте два српска великана у области електричне енергије – Николе Тесле и Ђорђа Станојевића.
Поводом јубилеја, стогодишњице рада, 2009. године на МХЕ „Гамзиград“ изведени су неопходни радови. Тада су и дограђене нове трансформаторске станице и извршено развођење високог напона.
МХЕ „Моравица”[уреди | уреди извор]
| Локација | Ивањица |
| Држава у којој је основана | Краљевина Србија
|
| Оснивач | Акционарско електрично-индустријско друштво у Ивањици |
| Пуштена у рад | 19. децембра 1911. |
| Тип бране | Гравитационо-лучна |
| Грађевинска висина | 17 m |
| Водоток | Моравица |
| Слив | Западна Морава |
| Инсталисани проток | 2,50 m3/s |
| Инсталисана снага | 0,16 MW |
| Турбине | Francis турбина, произвођача „Ј. M. Voith Heidenheim“ (1911) |
| Генератори | Генератор трофазне наизменичне струје, произвођача „Siemens-Schuckert Werke Wien“ (1911) - снага: 160 kW |
| Могућа годишња производња | 1,40 GWh |
МХЕ „Врело”[уреди | уреди извор]
| Локација | Перућац |
| Држава у којој је основана |  Краљевина Југославија
|
| Оснивач | Б. Баштанска индустријска банка |
| Пуштена у рад | 12. март 1927. |
| Тип бране | Ниска гравитациона преграда са бочним захватом и табластим затварачем |
| Грађевинска висина | 2,1 m |
| Водоток | Перућачко врело |
| Слив | Дрина |
| Инсталисани проток | 2,25 m3/s |
| Инсталисана снага | 0,06 MW |
| Турбине | Francis турбина, произвођача „Ganz Danubius Budapest“ (1927) |
| Генератори | Генератор трофазне наизменичне струје, произвођача „Ganz“ (1927) - снага: 60 kW |
| Могућа годишња производња | 0,48 GWh |
| Напомена | Године 1985/86. извршена је репарација и модернизација електромашинске опреме и монтиран је генератор произвођача “Sever Subotica” |
МХЕ „Јелашница”[уреди | уреди извор]
| Локација | Врање, Бесна Кобила |
| Држава у којој је основана | Краљевина Југославија
|
| Оснивач | „Акционарско електрично друштво“ из Врања |
| Пуштена у рад | 1928. |
| Тип бране | Бетонска |
| Грађевинска висина | - |
| Водоток | Јелашнице |
| Слив | Јужна Морава |
| Инсталисани проток | 0,42 m3/s |
| Инсталисана снага | 0,40 MW |
| Турбине | Две Pelton турбине, произвођача „Ј. M. Voith Heidenheim“ (1928) |
| Генератори | Два генератора трофазне наизменичне струје, произвођача „AEG“ (1928) - снаге по 200 kVA |
| Могућа годишња производња | 2 GWh |
Занимљиво је да је на реци Јелашници била изграђена још једна хидроелектрана (километар и по низводно од места данашње хидроелектране), 1914. године. Према записима, радила је само 24 сата – јер је сутрадан по пуштању у погон уништена услед изненадних ратних дејстава на самом почетку Првог светског рата. Ова хидроелектрана никада није била обновљена.
МХЕ „Турица”[уреди | уреди извор]
| Локаација | Ужице |
| Држава у којој је основана | Краљевина Југославија
|
| Оснивач | Акционари Ткачке радионице у Ужицу |
| Пуштена у рад | 1. јануара 1929. |
| Тип бране | Бетонска |
| Грађевинска висина | 18,9 m |
| Водоток | Ђетиња |
| Слив | Западна Морава |
| Инсталисани проток | 2 m3/s |
| Инсталисана снага | 0,32 MW |
| Турбине | Две Francis турбине, произвођача „Fritz Neumeyer Johte Werk“ (1929) |
| Генератори | Два генератора трофазне наизменичне струје, произвођача „AEG“ (1929) - снага: по 200 kW |
| Могућа годишња производња | 1,95 GWh |
МХЕ „Сићево”[уреди | уреди извор]
| Локаација | Сићево, Сићевачка клисура |
| Држава у којој је основана | Краљевина Југославија
|
| Оснивач | Општина Ниш |
| Пуштена у рад | 1931. |
| Тип бране | Бетонска |
| Висина | 4 метра |
| Инсталисана снага | 1,35 MW |
| Турбине | Три Francis турбине, произвођача „Ј. M. Voith Heidenheim“ (1931 и 1938) |
| Генератори | Два генератора трофазне наизменичне струје, произвођача „Siemens-Schuckert Werke Wien“ (1931) - снага: по 352 kW Један генератор трофазне наизменичне струје, произвођача „Brоwn, Boveri & Co.“ Mannheim (1938) - снага: 644 kW |
| Инсталисани проток | 20 метара кубних по секунди |
| Могућа годишња производња | 3,70 GWh |
МХЕ „Темац”[уреди | уреди извор]
| Локација | Темска |
| Држава у којој је основана | Краљевина Југославија
|
| Оснивач | Индустријалци Димитрија Младеновић Гага и Браћа С. Цекић. |
| Пуштена у рад | 12. април 1940. (5. август 1940. године, када је хидроелектрана званично добила дозволу за рад.) |
| Тип бране | Бетонска праг у кориту |
| Висина | 5 метара |
| Инсталисана снага | 0,78 MW |
| Турбине | Три Francis турбине, произвођача „Ј. M. Voith Heidenheim“ (1940, 1945, 1953) |
| Генератори |
|
| Инсталисани проток | 4,65 метара кубних по секунди |
| Могућа годишња производња | 2,50 GWh |
Мале хидроелектране Електропривреде Србије изграђене у СФР Југославији[уреди | уреди извор]
| Назив | Локација | Водоток | Пуштена у рад | Инсталирана снага |
|---|---|---|---|---|
| МХЕ Соколовица | Зајечар | Велики Тимок | ||
| МХЕ Исток | Исток | Исток | ||
| МХЕ Овчар Бања | Овчар Бања | Западна Морава | ||
| МХЕ Сељашњица | Пријепоље | Сељашница | ||
| МХЕ Сокоља | Сокоља | Рибница | ||
| МХЕ Сопоћани | Сопоћани | Рашка | ||
| МХЕ Диканце | Диканце | |||
| МХЕ Кратовска река | Прибој | |||
| МХЕ Радаљска Бања | Мали Зворник | Радаљска река | ||
| МХЕ Међувршје | Међувршје — Чачак | Западна Морава |
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ ЕПС - Историја Архивирано на сајту Wayback Machine (14. октобар 2012), Приступљено 31. 3. 2013.
- ^ Stevović, S. (2005). Značaj i namena malih hidroelektrana i malih akumulacija. Vodoprivreda, 37 (4-6), 299-304
- ^ „Бела књига Електропривреде Србије” ЈП ЕПС, Београд (2011)
Литература[уреди | уреди извор]
- Stevović, S. (2005). Značaj i namena malih hidroelektrana i malih akumulacija. Vodoprivreda, 37 (4-6), 299-304
- (1986). Katastar mini-hidroelektrana. Beograd: Energoprojekt, Beograd: Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi”
- „Бела књига Електропривреде Србије” ЈП ЕПС, Београд (2011)
- „Од Ђетиње до Ђердапа” ЗЕП, Београд (1979)
- Небојша Станковић „У камену вода, из воде светлост“ ЈП „Електродистрибуција Лесковац”, Лесковац (2003)
- „Хидроелектране ЕД Југоисток – Ниш“ ПД „Југоисток“, Ниш (2011)
- Гавриловић, Љ. и Дукић, Д. (2002). Реке Србије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
