Манастир Водоча

С Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Водоча.

Манастир Водоча се налази на крају села Водоча, 4 km северозападно од Струмице, у југоисточном делу Северне Македоније.

Историја[уреди | уреди извор]

Манастир Водоча се први пут спомиње 1018. године у повељи византијског цара Василија II, после пропасти Самуилове државе - првог Бугарског царства. Новим поводом се помиње у документу манастира Хиландара из 1376. године, када су владике Даниел и Григорије разрешили своје спорове са локалним властима око граница поседа манастира Хиландара у струмичком региону.

Данашњи спољашњи изглед цркве Водоче - манастира Светог Леонтија потврђује њен некадашњи сјај. Ипак, унутрашње уређење, које обухвата мноштво фресака, мермерни иконостас, велике престоне иконе, раскошне свете посуде, литије и драгоцене украсе, намештај и литургијску опрему су заувек нестали.

Не постоје поуздани подаци о изградњи цркве. Заправо, ради се о манастирском комплексу трију цркава Водоче из три периода градње. Најстарија црква се налази у источном делу данашње цркве и садржи само мали део преосталог олтарског простора. Друга фаза градње је обављена у првој половини 11. века, после оштећења оригиналне базилике, када је у форми уписаног крста саграђена светиња посвећена Ваведењу Богородице - уласку Богородице у храм. Из тог периода потичу једине очуване фреске - Светог Еуплуса и Светог Исарије, које су аналогне фрескама у цркви Свете Софије у Охриду и фрескама у цркви Светих Врача у Костуру - Грчка. У 12. веку је извршено проширење комплекса, када је изграђена велика крстолика црква и осликана монументалним фрескама. У другој половини 14. века је у западном делу цркве саграђена припрата и осликана фрескама. Период градње отвореног трема у јужном делу цркве није познат.

Црква манастира Водоче је позната и као место стравичног догађаја када је ослепљено 14000 војника цара Самуила, после пораза од византијског цара Василија II у бици на Беласици, по чему је насеље Водоча названо - вади очи - Водоча.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Manastir Vodoča”. panacomp. 22. 2. 2017. Приступљено 12. 4. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Милетич Л. Струмишките манстирски черкви при с. Водоча и Велюса // Македонски преглед. София, 1926. - Кн. 2. - С. 36-40
  • Миятев Кр. Църквата при с. Водоча // Македонски преглед. София, 1926. - Кн. 2. - С. 49-57;
  • Миятев Кр. Фрагмент от фреската Св. Четиридесет мъченици в църквата при с. Водоча до Струмица // Македонски преглед. 1929. - Кн. 4. - С. 46-62
  • Jовановић М. О Водочи и Вељуси после конзерваторских радова // Зб. на Штипскиот народен музеj. - Штип, 1959. - Т. 1. - С. 126-129
  • Мильковик-Пепек П. Комплексот цркви во Водоча // Културно-историјско наследство. - Скопje, 1975. - Т. 13
  • Наум, митр. Струмички. Слово од Водоча. - Водоча: Манастир св. Леонтиј, 2002. - 200 с.


Спољашње везе[уреди | уреди извор]