Манастир Марије Петрушке
| Марија Петрушка | |
|---|---|
,_selo_Zabrega_kod_Para%C4%87ina.jpg) | |
| Опште информације | |
| Место | Забрега |
| Општина | Општина Параћин |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | манастир |
| Време настанка | XV век |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Власник | Република Србија |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Крагујевац |
Марија Петрушка је некадашњи манастир посвећен светој Марији Благој[1] или Огњеној Марији,[2] који се налазио испод тврђаве Петрус, код села Забреге, недалеко од Параћина. Био је подигнут на заравњеном делу литице у кањону Црнице, а данас се на том месту налазе рушевине цркве у Моравском стилу (триконхоналне основе) и две грађевине, са по пет просторија. Марија Петрушка је настала у другој деценији XV века, а запустела је или непосредно после пропасти средњовековне Србије 1459. године или 1516. године.[1]
Остаци манастира Марије Петрушке се данас налазе под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја,[1] у склопу заштићене споменичке целине Петрушка област.
Марија Петрушка[уреди | уреди извор]
Манастир је подигнут у другој деценији XV века, на тешко приступачној литици, испод Малог Града тврђаве Петрус. Ово утврђење је било средиште пограничне жупе Српске деспотовине према Османлијама и страдало је 1413. године у налету Бајазитовог сина Мусе. То би могло да објасни неприступачност Марије Петрушке, подигнуте у то доба, пошто је малом платоу на коме је манастир направљен могуће прићи само са југозападне стране, пратећи узводно ток реке Црнице.
Манастирска црква је направљена од облутака вађених из реке и ломљеног камења, уз местимичну употребу сиге. Имала је основу триконхоса, са бочним певницама и ђакониконом и проскомидијом, смештеним у наставку бочних апсида. Над њом се уздизало кубе које није сачувано, а имала је и нартекс, који је био знатно шири од ње. Зидови цркве су очувани највише до висине од 4,12 m и били су споља омалтерисани. Са унутрашње стране су били живописани, али остаци фресака данас нису сачувани. Део фресака је опстао у лунети изнад улаза, али је уклоњен током '60 година XX века.[1]
Западно од рушевина манастирске цркве, налазе се остаци две грађевине. Направљене су, од ломљеног камена, уз саму литицу, а имале су горњи спрат, пошто се у њиховим остацима уочавају удубљења у којима су се налазиле дрвене греде.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г „Црква Блага Марија Петрушка — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Блага Марија Петрушка, манастир”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126. - ^ „Манастир Петруша Посвећено Огњеној Марији”. Приступљено 9. 1. 2010.
Литература[уреди | уреди извор]
- „Црква Блага Марија Петрушка — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Блага Марија Петрушка, манастир”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126.
