Манастир Мртвица
| Црква Свете Богородице у Мртвици | |
|---|---|
 Црква Свете Богородице у Мртвици | |
| Опште информације | |
| Место | Мртвица |
| Општина | Владичин Хан |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | од 6. до 19. века |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Ниш |
| www | |
Црква Свете Богородице у Мртвици, насељеном месту на територији општине Владичин Хан, смештена у клисури Јужне Мораве свој данашњи облик добила у обнови средином 20. века. Ипак, у њеном корпусу јасно се разликују: триконхални наос, који би најпре припадао рановизантијском градитељству 6. века, припрата, дограђена почетком 17. века, северни параклис, призидан 1837–1843. године, и трем с краја 19. века.
Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. Манастир je Српске православне цркве и припада епархији врањској.
Историја[уреди | уреди извор]
Храм Успења Пресвете Богородице се налази у селу Мртвица, 14 км од Владичиног Хана, на излазу из Грделичке Клисуре. Смештен је на платоу једва ширем од самог манастира са којег се пружа величанствен и незабораван поглед на околину. Грађевина је необична због разноликости облика и градитељских фаза. Према предању темељи манастира су постављени крајем петог или почетком шестог века. Храм је иконописан у византијском стилу. Раније је ово култно место било црква да би касније било претворено у манастир. Грађани црквене општине цркве Успења Пресвете Богородице у селу Мртвици поклањају ово звоно које је купљено добровољним прилогом а трудом господина Јована Ђ. Петровића шефа Џепске железничке станице 1892. а преливено 1997.
Садашње стање цркве последица је надоградње цркве кроз векове. По архитектури рекло би се да постоји неколико етапа у изградњи. Најстарија етапа спада у средњовековно или турско време. Црквено звоно се налази у југозападном углу трема причвршћено за два ступца. На звону се налази грб краљевине Србије са следећим текстом: Целокупно сликарство у олтару и наосу је дело истог сликара или радионице и датира из XIX века. На фрескама у више наврата су вршене интервенције. Тематски репертоар иконостаса броји 25 икона и 2 целивајуће. Што се тиче богослужбених књига у цркви се чувају Минеји штампани у Москви 1868. године за јануар, фебруар, март, април, јун, јул и август месец. Минеји су купљени лета 1875. Тетрапод и певнички сто у јужној певници су новије израде.
Архитектура[уреди | уреди извор]
Црква, чије се три конхе непосредно ослањају једна на другу, засведена је полуобличастим сводом. Пространа припрата је паром пиластара подељена на два травеја у подужном правцу и засведена полуобличастим сводовима различите висине темена.
Живопис у припрати, програмски сведен на стојеће фигуре, опширан циклус Богородичиног акатиста допуњен сценама Гостољубља Аврамовог и Рођења Богородице, као и илустрацијом химне Поророци су те наговестили, узорно је дело путујућих сликара Грка из друге деценије 17. века. У цркви су сачуване зидне слике настале 1866. године.
Упркос недостатку извора и археолошкој неистражености, претпоставку да је у време турске владавине овде постојао жив манастирски центар оснажују остаци полупећинске спратне градње подно цркве. Донедавно парохијална црква данас функционише као католикон женског манастира.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Црква Св. Богородице — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Листа споменика
- Црква Св. Богородице
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.
.jpg)
