Манастир Никоље Кабларско
| Манастир Никоље Кабларско | |
|---|---|
 Манастирска црква | |
| Опште информације | |
| Место | Рошци |
| Општина | Чачак |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 15. век |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Надлежна институција | |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| Седиште | Краљево |
| Адреса | Цара Лазара 24 36000 |
| Званични веб-сајт | |
Манастир Никоље се налази у селу Рошци близу Овчар Бање, у Овчарско-кабларској клисури у подножју планине Каблар. Манастир Никоље је један од важнијих Овчарско-кабларских манастира - који се зову и Србска Света Гора.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Не зна се тачно ктитор никољске цркве. Према икони која се чува у народном музеју у Београду, може се видети да је иконописана у Никољу 1489. године.
Вук Караџић је забележио да је у манастиру Никоље некада живело и 300 калуђера.[2]
Гаврило Марковић био је игуман манастира у периоду од 1907-1927.
Манастир је кроз историју страдао од Турака. Уточиште у манастиру је нашао и Милош Обреновић са породицом, који се са народом крио од Турака. Милош Обреновић је у порти 1817. године саградио конак који се и данас по њему зове. Касније је манастиру поклонио и једну воденицу у Пријевору и нешто земље.[3] У то време игуман манастира је био Атанасије Радовановић.
Никољска црква је мала и необично је то што се у њу улази са јужне стране цркве. Манастирска ризница је значајна. У цркви су фреске из 1587. и 1637. године. Постоје и фреске из 19. века. Ризница поседује рукописане књиге и нешто вредних црквених старина.
Одавде је и чувено Никољско јеванђеље писано на малим листовима ћириличним словима, у кожном повезу, са „златним“ минијатурним илустрацијама. За време Првог светског рата рукопис је нестао из архиве Народне библиотеке у Нишу да би се касније појавио у Даблину у Ирској.[4]
Монах овог манастира био је био је Мина (световно Милан Јовановић; 1888—1945),[5] Дамаскин Милићевић (1877—1964) као и монахиња Теодора Ристивојевић (1925—2017).
Данас је Манастир Никоље женски манастир. У периоду од 1954. игуманија је била Текла Мићић, до 1987. Ефросинија Симић, а од 1987. до 2018. Евпраксија Белић (1919—2018).[6][7]
Манастир Никоље слави славу Пренос моштију Светог Николе који се празнује 22. маја(9. маја поправославном календару).
Света Литургија се врши недељом и празником са почетком у 8 часова.
Галерија[уреди | уреди извор]
Манастирска црква, стари конак и део порте
Источна фасада
Улаз у манастир са западне стране
Прозорски отвор на источној фасади
Фреско декорација на јужној фасади
Фреско декорација изнад иконостаса
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- ^ Листа споменика
- ^ Епархија Жичка
- ^ Дигитална копија Никољског јеванђеља[мртва веза]
- ^ http://www.blmedia.rs.ba, BLMEDIA. „MANASTIR NIKOLJE”. www.manastir-lepavina.org. Приступљено 2020-06-05.
- ^ Осам деценија молила се у манастиру („Политика”, 9. март 2018)
- ^ Никољска игуманија Евпраксија уснула у Господу (СПЦ, 10. март 2018)
Литература[уреди | уреди извор]
- „Кроз Српску Свету гору”:Овчарско-кабларски манастири/приредила Гордана Петковић, Чачак:Графика Јуреш. 2002. ISBN 978-86-83575-09-1.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Манастир Никоље Кабларско на Викимедијиној остави. |
