Манастир Стањевићи
| Манастир Стањевићи | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | СПЦ |
| Митрополија | Митрополија црногорско-приморска |
| Оснивање | 14. вијек |
| Оснивач | велики војвода Никола Стањевић |
| Управник | архимандрит Јефрем Дабановић |
| Место | Побори |
| Држава | Црна Гора |
Манастир Стањевићи је манастир Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве из 1338. године.
Манастир се налази поред села Побори у рејону општине Будва, на 600 метара надморске висине.
Историја[уреди | уреди извор]
Као ктитор манастира помиње се велики војвода Никола Стањевић. Док је војвода Ђурађ Ћурашевић Црнојевић, деда Ивана Црнојевића, подигао у близини данашњег манастира тврђаву Ђурђевац дворац на брду Ђурђевцу, војно утврђење са храмом посвећеном Светом Георгију.
Након турских упада у Цетиње 1714. године, владика Данило прелази у Стањевиће. По повратку из Русије саградио је храм који је посветио Светој Тројици а некадашњи дворац Црнојевића је обновио и претворио у манастирски конак 1724. године. После његовог повратка на Цетиње извјестан број монаха остаје у Стањевићима. Извјесне поправке и доградњу манастирског комплекса врши митрополит Сава Петровић. Митрополит Данило се упокојио у светој обитељи 1735. и био је сахрањен у њој. Ту је почивао до 1856. године када је трудом књаза Данила пренесен на Цетиње. Данас му је гроб на Орловом кршу, брду изнад Цетињског манастира.[1]
1780. године у манастиру је отворена свештеничка школа, коју је похађао и Свети Петар Цетињски.
1839. године манастир Стањевићи је уступљен Аустрији и од тада почиње процес њиховог руинирања.
1994. године започета је обнова манастирског комплекса. Обнову је, благословом Митрополита црногорско-приморског, Амфилохија, започео јеромонах Димитрије Благојевић, а наставио јеромонах Јефрем Дабановић послије упокојења оца Димитрија 2004. године.
Братство манастира[уреди | уреди извор]
Ове 2013. године братство сачињавају: настојатељ манастира од 2004. године архимандрит Јефрем (Дабановић), затим јерођакон Јован и послушник Веско. Сабрат манастира је и монах др Павле Кондић.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ђекић, Жељко (2019). Српско коло, јануарски број (38.), стр. 32., Манастир са два храма и два имена. Архивирано из оригинала 14. 12. 2019. г. Приступљено 11. 03. 2019.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- [1]
- [2]
- [3]
- 680 година манастира Стањевићи (СПЦ, 28. мај 2018) Архивирано на сајту Wayback Machine (28. мај 2018)
- Монах др Павле (Кондић): Научни скуп „Седам векова манастира Свете Тројице - Стањевићи (1338-2018)“ (СПЦ, 13. септембар 2018) Архивирано на сајту Wayback Machine (14. септембар 2018)
- [4]
