Маново-Гунда Ст. Флорис национални парк

Координате: 9° 0′ Н 21° 30′ Е / 9.000° С; 21.500° И / 9.000; 21.500
С Википедије, слободне енциклопедије
Маново-Гунда Ст. Флорис национални парк
IUCN категорија II (национални парк)
Map showing the location of Маново-Гунда Ст. Флорис национални парк
Map showing the location of Маново-Гунда Ст. Флорис национални парк
ЛокацијаЦентралноафричка Република
Координате9° 0′ N 21° 30′ E / 9.000° С; 21.500° И / 9.000; 21.500
Површина17,400 km2 (6,718 sq mi)
Успостављен1979
ТипПриродни
Критеријумиix, x
Означен1988 (12th session)
Референца бр.475
RegionАфрика
Угрожени1997–садашњост
Маново-Гунда Ст. Флорис национални парк
Manovo-Gounda St. Floris National Park
Светска баштина Унеска
Званично имеМаново-Гунда Ст. Флорис национални парк
МестоЦентралноафричка Република Уреди на Википодацима
Координате8° 30′ С; 21° 30′ И / 8.5° С; 21.5° И / 8.5; 21.5
КритеријумПриродна: ix, x
Референца475
Упис1988 (12. седница)
Угроженост1997 Edit this on Wikidata
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/475

Маново-Гунда Ст. Флорис Национални парк (франц. Parc national du Manovo-Gounda St Floris) национални парк је на Унесковој листи Светске баштине који се налази у префектури Баминги-Бангоран у Централној Афричкој Републици, у близини границе са Чадом. Увршћен је на листу Светске баштине 1988. године због разноликости живота у њему.[1] Најзначајни врсте су црни носорози,[2] Hatched: Possible historical range in West Africa.[3][4][5] слонови,[6][7][8][9]гепарди,[10][11][12][13] леопарди,[14][15][16][17] црвене газеле и афрички бизони.

Локација је угрожена због ретких дивљих животиња које умиру и животињских врста које су избрисане. Западни црни носорог који је био аутохтони у Централноафричкој Републици је изумро 2011. Локалитет је додат на Листу светске баштине у опасности након извештаја о илегалној испаши и криволову од стране тешко наоружаних ловаца, који су можда убрали чак 80 % дивљих животиња парка. Пуцњава на четири члана особља парка почетком 1997. године и опште стање све лошије безбедности довели су до застоја свих развојних пројеката и туризма.[18]

Влада Централноафричке Републике предложила је да се одговорност управљања градилиштем додели приватној фондацији. Припрему детаљног извештаја о стању конзервације и плана рехабилитације локалитета препоручио је Комитет за светску баштину на својој седници 1998. године. Људи раде на програмима узгоја за оживљавање природних дивљих животиња.

Локација[уреди | уреди извор]

Парк заузима већи део источног краја Бамингуи-Бангоран провинције на северу земље.[19][20] Северна граница парка је међународна граница са Чадом на рекама Аук (Бахр) и Камеур. Источна граница је река Вакага, западна је река Маново око 40 km (25 mi) источно од Н'Деле,[21] а јужна граница је гребен Масива дес Бонго. Пут Нделе-Бирао пролази кроз парк.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Manovo-Gounda St Floris National Park”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23. 
  2. ^ Emslie, R. (2020). Diceros bicornis. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2020: e.T6557A152728945. doi:10.2305/IUCN.UK.2020-1.RLTS.T6557A152728945.enСлободан приступ. Приступљено 12. 11. 2021. 
  3. ^ Rookmaaker, L.C. (2004). „Historical distribution of the black rhinoceros (Diceros bicornis) in West Africa” (PDF). African Zoology. 39 (1): 63—70. 
  4. ^ Rookmaaker, L.C. (2005). „Review of the European perception of the African Rhinoceros” (PDF). Journal of Zoology. 265 (4): 365—376. doi:10.1017/S0952836905006436. 
  5. ^ Thomas, O. (1911). „The mammals of the tenth edition of Linnaeus: an attempt to fix the types of the genera and the exact bases and localities of the species”. Proceedings of the Zoological Society of London. 1: 120—158. Архивирано из оригинала 04. 02. 2022. г. Приступљено 26. 03. 2023.  Biostor.
  6. ^ Shoshani, J. (2005). „Genus Loxodonta. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 91. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  7. ^ Blumenbach, J. F. (1797). „2. Africanus. Handbuch der Naturgeschichte [Handbook of Natural History] (Fifth изд.). Göttingen: Johann Christian Dieterich. стр. 125. 
  8. ^ Cuvier, F. (1825). „Éléphants d'Afrique”. Ур.: Geoffroy-Saint-Hilaire, É.; Cuvier, F. Histoire Naturelle des Mammifères, avec des figures originales, coloriées, dessinées d'après des animaux vivans. Tome 6. Paris: A. Belain. стр. 117—118. 
  9. ^ Anonymous (1827). „Analytical Notices of Books. Histoire Naturelle des Mammifères, avec des Figures originale, dessinées d'après des Animaux vivans; &c. Par MM. Geoffroy-Saint-Hilaire, et F. Cuvier. Livraison 52 et 53”. The Zoological Journal. 3 (9): 140—143. 
  10. ^ Durant, S.; Mitchell, N.; Ipavec, A.; Groom, R. (2015). Acinonyx jubatus. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2015: e.T219A50649567. 
  11. ^ Fitzinger, L. (1855). „Bericht an die kaiserliche Akademie der Wissenchaften über die von dem Herrn Consultatsverweser Dr. Theodor v. Heuglin für die kaiserliche Menagerie zu Schönbrunn mitgebrachten lebenden Thiere”. Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften. Mathematisch-Naturwissenschaftliche Classe. 17: 242–253. 
  12. ^ Caro, T. (1994). „Conservation of Cheetahs in the wild and in captivity”. Cheetahs of the Serengeti Plains: Group Living in an Asocial Species. Chicago: University of Chicago Press. стр. 345—368. ISBN 9780226094342. 
  13. ^ Charruau, P.; Fernandes, C.; Orozco-terWengel, P.; Peters, J.; Hunter, L.; Ziaie, H.; Jourabchian, A.; Jowkar, H.; Schaller, G.; Ostrowski, S.; Vercammen, P.; Grange, T.; Schlotterer, C.; Kotze, A.; Geigl, E.-M.; Walzer, C.; Burger, P. A. (2011). „Phylogeography, genetic structure and population divergence time of cheetahs in Africa and Asia: evidence for long-term geographic isolates”. Molecular Ecology. 20 (4): 706—724. PMC 3531615Слободан приступ. PMID 21214655. doi:10.1111/j.1365-294X.2010.04986.x. 
  14. ^ Stein, A.B.; Athreya, V.; Gerngross, P.; Balme, G.; Henschel, P.; Karanth, U.; Miquelle, D.; Rostro-Garcia, S.; Kamler, J. F.; Laguardia, A.; Khorozyan, I.; Ghoddousi, A. (2020). Panthera pardus. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2020: e.T15954A163991139. doi:10.2305/IUCN.UK.2020-1.RLTS.T15954A163991139.enСлободан приступ. Приступљено 15. 1. 2022. 
  15. ^ Kitchener, A. C.; Breitenmoser-Würsten, C.; Eizirik, E.; Gentry, A.; Werdelin, L.; Wilting, A.; Yamaguchi, N.; Abramov, A. V.; Christiansen, P.; Driscoll, C.; Duckworth, J. W.; Johnson, W.; Luo, S.-J.; Meijaard, E.; O’Donoghue, P.; Sanderson, J.; Seymour, K.; Bruford, M.; Groves, C.; Hoffmann, M.; Nowell, K.; Timmons, Z.; Tobe, S. (2017). „A revised taxonomy of the Felidae: The final report of the Cat Classification Task Force of the IUCN Cat Specialist Group” (PDF). Cat News (Special Issue 11): 73—75. 
  16. ^ Jacobson, A. P.; Gerngross, P.; Lemeris, J. R. Jr.; Schoonover, R. F.; Anco, C.; Breitenmoser-Würsten, C.; Durant, S. M.; Farhadinia, M. S.; Henschel, P.; Kamler, J. F.; Laguardia, A.; Rostro-García, S.; Stein, A. B.; Dollar, L. (2016). „Leopard (Panthera pardus) status, distribution, and the research efforts across its range”. PeerJ. 4: e1974. PMC 4861552Слободан приступ. PMID 27168983. doi:10.7717/peerj.1974. 
  17. ^ Williams, S. T.; Williams, K. S.; Lewis, B. P.; Hill, R. A. (2017). „Population dynamics and threats to an apex predator outside protected areas: implications for carnivore management”. Royal Society Open Science. 4 (4): 161090. Bibcode:2017RSOS....461090W. PMC 5414262Слободан приступ. PMID 28484625. doi:10.1098/rsos.161090. 
  18. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „21 COM VIII.A.4 - Decision”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23. 
  19. ^ „Central African Republic Prefectures”. statoids.com. Приступљено 27. 1. 2012. 
  20. ^ „Population Prefecture”. stat-centrafrique.com. Архивирано из оригинала 26. 06. 2015. г. Приступљено 27. 1. 2012. 
  21. ^ „Central African Republic: largest cities and towns and statistics of their population”. World Gazetteer. Архивирано из оригинала 11. 1. 2013. г. Приступљено 30. 3. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]