Марио Алинеи

С Википедије, слободне енциклопедије
Марио Алинеи
Лични подаци
Датум рођења(1926-08-10)10. август 1926.
Место рођењаТорино, Краљевина Италија
Датум смрти8. август 2018.(2018-08-08) (91 год.)
Место смртиИмпрунета, Италија
Научни рад
Пољедијалектологија, глотохронологија, индоевропеистика
Познат поAtlas Linguarum Europae, Теорија палеолитског континуитета

Марио Алинеи (итал. Mario Alinei; Торино, 10. август 1926Импрунета, 8. август 2018) био је италијански филолог и палеолингвиста. Најпознатији је по раду на „Језичком атласу Европе“ као и утемељивању Теорије палеолитског континуитета.

Биографија[уреди | уреди извор]

Алинеи је био професор емеритус Универзитета у Утрехту, где је предавао од 1959. до 1987, а живео у месту Импрунета, у Италији. Оснивач је и уредник Куадерни ди Семантика (итал. Quaderni di Semantica), научног часописа за теоријску и примењену семантику. Основао је при УНЕСКО-у 1979. године капитални подухват „Atlas Linguarum Europae“, чији је председник био од 1982. до 1997. године.

Аутор је на стотине публикација и познати научник у области дијалектологије и глотохронологије. Такође је био главни заговорник Теорије палеолитског континуитета, која тврди да су индоевропски језици пореклом из Европе и да су постојали још од Горњег палеолита.[1]

Неки од његових главних лингвистичког доприноса, кључних у стварању Теорије палеолитског континуитета, тичу се тенденције језика ка очувању (за разлику од теорије "биолошких закона" језичке промене), као и начина лексичког „самодатирања“.

Алинеи је био пионир коришћења рачунара у лингвистици. Према речима академика Павла Ивића „Алинеи је један од не тако бројних европских лингвиста који су већ почетком 1960-их годинама били вољни и способни да примењују резултате технолошких иновација на проучавање језика.“[2]

Био је редовни је члан шведске Краљевске академије у Упсали.

Дела[уреди | уреди извор]

Монографије
  • Dizionario inverso italiano, con indici e liste di frequenza delle terminazioni, Mouton & Co., L'Aja, 1965.
  • Dal totemismo al cristianesimo popolare: Sviluppi semantici nei dialetti italiani ed europei, Filologia, linguistica, semiologia, editore Edizioni dell'Orso, 1984
  • Lingua e dialetti: Struttura, storia e geografia, Collana Studi linguistici e semiologici, editore Il Mulino, 1985
  • Origini delle lingue d'Europa, Collezione di Testi e di Studi, I volume 1996, II volume 2000, editore Il Mulino
  • Etrusco: una forma arcaica di ungherese, editore Il Mulino, 2003.
  • Il sorriso della Gioconda, editore Il Mulino, 2006
  • L'origine delle parole, editore Aracne, 2009
  • Gli Etruschi erano Turchi. Dalla scopeta delle affinità genetiche alle conferme linguistiche e culturali, Edizioni dell'Orso, Alessandra, 2013

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Alinei, Mario. "The Paleolithic Continuity Paradigm for the origins of Indo-European languages: An Introduction in progress", Paleolithic Continuity Paradigm, May 2012
  2. ^ Ivić, Pavle (1986). „Introduction”. Ур.: Århammar, Nils. Aspects of Language: Geolinguistics. 1. Amsterdam. стр. XIII. ISBN 9062038786. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Paleolithic Continuity Paradigm, сајт научне радне групе за Теорију палеолитског континуита (језик: енглески), (језик: италијански), (језик: шпански), (језик: португалски), (језик: француски)