Марио Алинеи
| Марио Алинеи | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 10. август 1926. |
| Место рођења | Торино, Краљевина Италија |
| Датум смрти | 8. август 2018. (91 год.) |
| Место смрти | Импрунета, Италија |
| Научни рад | |
| Поље | дијалектологија, глотохронологија, индоевропеистика |
| Познат по | Atlas Linguarum Europae, Теорија палеолитског континуитета |
Марио Алинеи (итал. Mario Alinei; Торино, 10. август 1926 — Импрунета, 8. август 2018) био је италијански филолог и палеолингвиста. Најпознатији је по раду на „Језичком атласу Европе“ као и утемељивању Теорије палеолитског континуитета.
Биографија[уреди | уреди извор]
Алинеи је био професор емеритус Универзитета у Утрехту, где је предавао од 1959. до 1987, а живео у месту Импрунета, у Италији. Оснивач је и уредник Куадерни ди Семантика (итал. Quaderni di Semantica), научног часописа за теоријску и примењену семантику. Основао је при УНЕСКО-у 1979. године капитални подухват „Atlas Linguarum Europae“, чији је председник био од 1982. до 1997. године.
Аутор је на стотине публикација и познати научник у области дијалектологије и глотохронологије. Такође је био главни заговорник Теорије палеолитског континуитета, која тврди да су индоевропски језици пореклом из Европе и да су постојали још од Горњег палеолита.[1]
Неки од његових главних лингвистичког доприноса, кључних у стварању Теорије палеолитског континуитета, тичу се тенденције језика ка очувању (за разлику од теорије "биолошких закона" језичке промене), као и начина лексичког „самодатирања“.
Алинеи је био пионир коришћења рачунара у лингвистици. Према речима академика Павла Ивића „Алинеи је један од не тако бројних европских лингвиста који су већ почетком 1960-их годинама били вољни и способни да примењују резултате технолошких иновација на проучавање језика.“[2]
Био је редовни је члан шведске Краљевске академије у Упсали.
Дела[уреди | уреди извор]
- Монографије
- Dizionario inverso italiano, con indici e liste di frequenza delle terminazioni, Mouton & Co., L'Aja, 1965.
- Dal totemismo al cristianesimo popolare: Sviluppi semantici nei dialetti italiani ed europei, Filologia, linguistica, semiologia, editore Edizioni dell'Orso, 1984
- Lingua e dialetti: Struttura, storia e geografia, Collana Studi linguistici e semiologici, editore Il Mulino, 1985
- Origini delle lingue d'Europa, Collezione di Testi e di Studi, I volume 1996, II volume 2000, editore Il Mulino
- Etrusco: una forma arcaica di ungherese, editore Il Mulino, 2003.
- Il sorriso della Gioconda, editore Il Mulino, 2006
- L'origine delle parole, editore Aracne, 2009
- Gli Etruschi erano Turchi. Dalla scopeta delle affinità genetiche alle conferme linguistiche e culturali, Edizioni dell'Orso, Alessandra, 2013
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Alinei, Mario. "The Paleolithic Continuity Paradigm for the origins of Indo-European languages: An Introduction in progress", Paleolithic Continuity Paradigm, May 2012
- ^ Ivić, Pavle (1986). „Introduction”. Ур.: Århammar, Nils. Aspects of Language: Geolinguistics. 1. Amsterdam. стр. XIII. ISBN 9062038786.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ivić, Pavle (1986). „Introduction”. Ур.: Århammar, Nils; Terho Itkonen; Pavle Ivić; Mieczyslaw Szymczak Århammer. Aspects of Language: Geolinguistics. 1. Amsterdam. стр. XIII. ISBN 9062038786.
- Aspects of Language: Studies in Honour of Mario Alinei, vol II: Theoretical and Applied Semantics. 1987. ISBN 97890-6203-629-5.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Paleolithic Continuity Paradigm, сајт научне радне групе за Теорију палеолитског континуита (језик: енглески), (језик: италијански), (језик: шпански), (језик: португалски), (језик: француски)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
