Марија Асенина

С Википедије, слободне енциклопедије
Марија Асенина
Лични подаци
Место рођењаВелико Трново, Друго бугарско царство
Место смртиВизантијско царство
Породица
СупружникМицо Асен
ПотомствоЈован Асен III, Кира Марија Асенина
РодитељиЈован Асен II
Ирина Комнина Епирска
ДинастијаАсени
Бугарска царица
Период1256–1257.
ПретходникЈелисавета Ростиславна
НаследникИрина Дукина Ласкарина

Марија Асенина (буг. Мария Асенина) је била кнегиња, деспина Месемврије и бугарска царица, супруга деспота (касније цара) Мица Асена (1256–1257).

Биографија[уреди | уреди извор]

Марија је била ћерка бугарског цара Јована Асена II и његове супруге Ирине Комнине Епирске. Преко мајке, била је унука Теодора Епирског. Била је мајка бугарског цара Јована Асена III (1279–1280) и бугарске царице Кира Марије, која се удала за Ђорђа I Бугарског. Била је сестра цара Михаила II Асена.

Брак и владавина[уреди | уреди извор]

Још као дете, Марија је удата за истакнутог бојара Мица Асена. Иницијатива за овај брак вероватно је припадала њеној мајци и имала је за циљ јачање власти малолетног цара Михаила II. Након смрти цара Михаила II Асена, убијеног у завери бољара, у бугарском царству је дошло до сукоб између различитих претендената на власт. Године 1256. Мицо Асен је уз помоћ бојара ступио на бугарски престо, а Марија је постала царица. Сматра се да је ову титулу носила до 1263. године.

У Бугарској је избио грађански рат између цара Мица Асена и другог претендента на престо, Константина Тиха, кога је бојарски савет изабрао за бугарског цара. Цар Мицо Асен и царица Марија су принуђени да напусте Трново, опседнуто снагама Константина Тиха. Неко време царски пар је боравио у старој престоници Великом Преславу, одакле је цар Мицо Асен наставио борбу против Константина Тиха.[1] Међутим, рат се развијао неповољно за царицу Марију и њеног мужа. Да би сачувао своју главу, цар Мицо Асен је склопио договор са византијским царем и заменио преостале земље под својом контролом јужно од Балкана за поседе у Малој Азији дуж реке Скамандер, око древне Троје. Тако су се царица Марија и њен муж настанили у Византији, где је бивша бугарска царица живела до своје смрти, чији је датум непознат.[2]

Потомство[уреди | уреди извор]

Царица Марија Асен и цар Мицо Асен су имали двоје деце:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Павлов 2020, стр. 71
  2. ^ Божилов 1994, pp. 111; Павлов 2020, pp. 72.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Burkes Peerage staff (1914). Ruvigny's Titled Nobility of Europe. Burkes Peerage. 
  • Cawley, Charles (30 January 2011), Bulgaria: Ivan Asen II 1218–1241, Koloman I 1241–1246, Mihail II Asen 1246–1257, Foundation for Medieval Genealogy, Приступљено August 2012  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ),
  • Fine, John V. A. (1987). The Late Medieval Balkans. Ann Arbor. 
  • Павлов, Пламен (2006). Търновските царици. Велико Търново: ДАР-РХ, ISBN 954-9489-04-3
  • Павлов, Пламен (2004). Първите дами на Средновековна България. – Bolgar, 3 октомври 2004, архив на оригинала от 22 май 2008

Литература[уреди | уреди извор]

  • Божилов, Иван (1994). Фамилията на Асеневци (1186 – 1460). Генеалогия и просопография (Второ фототитпно издание). София: Университетско издателство „Марин Дринов“
  • Павлов, Пламен (2020). Първите дами на Средновековна България. София: „БИ 93“ ООД, ISBN 978-619-7496-56-7
Бугарска царица
1256-1257