Маријел Франко

С Википедије, слободне енциклопедије
Маријел Франко
Маријел Франко
Лични подаци
Датум рођења(1979-07-27)27. јул 1979.
Место рођењаРио де Жанеиро, Бразил
Датум смрти14. март 2018.(2018-03-14) (38 год.)
Место смртиРио де Жанеиро, Бразил
Узрок смртиубијена у атентату
УниверзитетПапски католички универзитет у Рио де Жанеиру и Федерални универзитет Флуминенсе
Занимањеполитичарка
Породица
ПартнерМоника Бенисио 2004-2018
Деца1
Политичка каријера
Политичка
странка		Партија социјализма и слободе
Посланик у Градској скупштини
1. јануара 2017 — 14. марта 2018.
Званични веб-сајт
mariellefranco.com.br

Маријел Франко (порт. Marielle Francisco da Silva; IPA: maɾiˈɛli ˈfɾɐ̃ku; Марео, Рио де Жанеиро 27. јули1979[1] – Рио де Жанеиро 14. март 2018) била је бразилска политичарка, феминисткиња и активисткиња за људска права и социјалиста.[2] Након што је стекла мастерирала јавну управу на Федералном универзитету Флуминенсе, од јануара 2017. до своје смрти била је одборник Градске скупштине Рио де Жанеира (општинска комора Рио де Жанеира) за Партију социјализма и слободе (ПСОЛ).

Дана 14. марта 2018, док су били у аутомобилу након што је одржала говора, Франко и њен возач су упуцани више пута[3] и убијени од стране двојице[4] убица из другог возила, северно од Рио де Жанеира.[3] Франко је била отворени критичар полицијске бруталности и убистава, као и савезне интервенције[а] бразилског председника Мишела Темера у фебруару 2018. у држави Рио де Жанеиро када је ангажована војска у полицијским операцијама.[5][3][4] Често је оптуживала и војну полицију за убиства невиних људи у најсиромашнијим заједницама.[6] У марту 2019. године, два бивша полицајца су ухапшена и оптужена за убиство Маријел Франко.[7]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рани живот[уреди | уреди извор]

Маријел Франко, ћерка Маринете и Антонија Франсиска да Силва Нета, родила у комплексу де Маре, скупу фавела смештених у северној зони Рија де Жанеира.[6] У Мареу је Франко провела највећи део свог живота. Да би помогла своју породицу почела је да ради 1990. када је имала само 11 година.[1][8] Неко време сарађивала је са Furação 2000, дискографском кућом која се бавила фанк музиком и наступима. Своју ћерку родила је 1998. године када је имала 19 година.[1][9] Самостално је одгајала своју ћерку, без очеве помоћи, и радила је као васпитачица у вртићу.[10][11] Маријел, која се током своје каријере борила за права ЛГБТ особа, 2004. године започиње љубавну везу са Mоником Бенисио. Пар је 2017. године одлучио да се пресели у насеље Тижука, заједно са Лујаром, Маријелином ћерком. Њихово вјенчање било је планирано крајем 2018. године.[12]

Образовање[уреди | уреди извор]

Предуниверзитетске студије започиње 2000. године.[10] Године 1998. лична трагедија је обележила Маријелин живот: једна од њених најбољих другарица је умрла након што ју је погодио залутали метак у окршају између полиције и дилера у Мареу. Подстакнута болом, млада Маријел је одлучила да се укључи у борбу за људска права.[1][9] Као стипендисткиња фондације ProUni, (Програн Универзитет за све!) уписала је 2002. године друштвене науке на Папском католичком универзитет у Рио де Жанеиру, али и даље наставља да ради.[6][9][11] Академску каријеру наставила је на Федералном универзитету Флуминенсе где је магистрирала јавну управу.[13] Њена магистарска теза УПП[б]: свођење фавеле на три слова односи се на програм за спровођење закона за поновно преузимање контроле над фавелама у Рију од банди.[14][15]

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Маријел Франко 2016. године

Почевши од 2007. године, Франко је радила као консултанткиња законгресмена државе Рио де Жанеиро, Марсела Фреша, а била је и координаторка Одбора државног законодавства за одбрану људских права и грађана у оквиру скупштине Риа де Жанеира.[16][14] Такође је радила за организације цивилног сектора, укључујући Бразилску фондацију и Центар за солидарне акције Мареа.[17] За мјесто у градској скупштини Риа да Жанеира кандидовала се на општинским изборима 2016.[18] Као афро-бразилка и самохрана мајка поставила се као представница и бранитељка сиромашних људи из фавела.[19] Од 1500 кандидата, она је била пета по освојеном броју гласова, освојивши преко 46.500 хиљада гласова.[1][20] Као члан градске скупштине борила се против родно заснованог насиља, за репродуктивна права жена, и за права становништва фавела.[9] Председавала је Комисијом за одбрану права жена и била је део четворочланог комитета који је надгледао савезну интервенцију у Рио де Жанеиру.[21][22] Радећи са Лезбијским фронтом Рио де Жанеира, Франко је представила предлог закона за оснивање дана лезбијске видљивости у у Рио де Жанеиру у августу 2017. године, али предлог закона није прошао са 19 против и 17 гласова за.[23]

Последњи дани и атентат[уреди | уреди извор]

Франко је на Твитеру, 13. марта 2018. проговорила против полицијског насиља у Рио де Жанеиру: „Још једно убиство младића које би се могло приписати полицији. Матеус Мело је излазио из цркве када је убијен. Колико ће других морати да умре да би се овај рат завршио?".[24][25] Наредног дана присуствовала је дискусији "Младе црнкиње које покрећу структуре (власти)".[26] Два сата након завршетка дискусије, њу и њеног возача Андреаса Педра Гомеша, убила су двојица мушкараца из другог аутомобила. Атентатори су у њих испалили девет хитаца од којих су четири погодила Маријелу - три у главу, а један у врат.[27] Њен портпарол који се налазио на задњем седишту је рањен, али је преживео.[27][24]

Марсело Фреш, члан законодавне скупштине Рио де Жанеира из ПСОЛ-а који је дошао на лице места убрзо након што је чуо за њено убиство, утврдио је да је Маријела била мета напада. Према полицији Рио де Жанеира, правац девет хитаца подржава хипотезу да је Франко била главни циљ.[27] Меци који су кориштени у атентату су из серије коју је купила федерална полиција у Бразилији 2006. године.[28] Министар јавне безбедности Раул Јунгман је касније рекао да су меци украдени из складишта поште у Параиби,[29] али је министарство накнадно повукло ово објашњење након што га је Пошта јавно демантовала.[30]

У јануару 2019, полиција је ухапсила мајора Роналда Паула Алвеша Переиру и издала потјерницу за бившим капетаном специјалних снага БОПЕ Адријаном Магаљисом да Нобрегом, који су осумњичени за њено убиство. Осумњичени су почетком 2000-тих били у пратњи Флавија Болсонара, сина предсједника Бразила Жаира Болсонара.[31] Нобрегина супруга и мајка су и даље биле запослене у канцеларији Флавија Болсонара 2018.[32]

У марту 2019, полиција је ухапсила двојицу осумњичених, бивших припадника војне полиције који су наводно били повезани са осветничком паравојном групом, за убиство.[33] Пре хапшења, обојица осумњичених су се сликали са садашњим председником Жаиром Болсонаром, а један од осумњичених је био у његовом комшилуку у луксузном стамбеном комплексу у Рију.[34][35] Новембра 2019. године, бројни бразилски медији известили су да полиција истражује могуће везе другог сина председника Болсонара, Карлоса, са случајем.[36] Полиција до данас није идентификовала наручиоце убиства.

Реакције на атентат[уреди | уреди извор]

Протест због убиства Маријел Франко испред Градске скупштине

Хиљаде људи изашло је на улице у координисаним протестима широм Бразила. На зидовима су исписивали поруку "Бори се попут Маријеле". Маријелина сестра Анијела се придружила протестима у насељу гдје је напад извршен. Њен пријатељ Марсел Фрешо њено убиство је назвао злочином против демократије.[37] Амнести интернешнал и Хјуман рајтс воч осудили су убиство Маријеле Франко.[38][24] У Сједињеним америчким државама афроамериканске феминистице објавиле су изјаву у којој одају почаст Маријели као "још једној мученици" покрета "Животи црнаца су важни".[39]

Новинар Глен Гринвалд, чији је супруг Дејвид Миранда био близак Маријелин пријатељ и колега у скупштини града,[40][41] навео је оно што је назвао „најважнијим темама за покривање“ у вези са Франково убиство каже: "Њен немилосрдни и храбри активизам против најнезаконитијих полицијских батаљона, њено противљење војној интервенцији, и, што је најугроженије од свега, њена растућа моћ црне, геј жене из фавеле која не жели да се придружи бразилској структури моћи, већ да је сруши.[42] Двоструко убиство Маријеле и њеног возача било је предмет осуде широм политичког миљеа у Бразилу. Сви председнички кандидати у Бразилу током кампање 2018. осудили су злочин, осим садашњег председника Жаира Болсонара, који је више пута одбијао да коментарише случај;[43] његова кампања је тврдила да би његови ставови о овој теми били превише контроверзни, упркос томе што је његова кампања највише експлоатисала управо безбедносна питања.[44]

Завјештање[уреди | уреди извор]

Радионица дигиталне уметности одржана је у Најробију у Кенији под називом „Портрети Маријеле: Стварање мостова између Кеније и Бразила“ са младим кенијским уметницима, а уметничка дела су била изложена у Музеју Маре у Рио де Жанеиру 10. новембра 2018.[45] Амнести интернешнал је укључио име Маријел Франко у своју глобалну кампању "Пишите за права", у покушају да осветли храбре жене које су биле малтретиране, затворене, мучене или чак и убијени због њиховог рада на људским правима.[46] Глобоплеј емитовао је документарну серију под називом "Маријел" 13. марта 2020. године.[47] Верзија 19 антикса, дистрибуције Линукса засноване на Дебијану названа је по Маријели Франко.[48]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Идентификовала се као бисексуалац. Франко је идентификован као бисексуалац.[49][50] Са својом партнерком Моником Терезом Бенисио и ћерком Лујаром Сантос живјела је у насељу Тижука, гдје се преселила 2017. године.[51][42] Њих две су се упознале на заједничком путовању са пријатељима када је Моника имала 18, а Маријел 24 године. У вези су биле 13 година, иако је веза често била прекидана, због неприхватања од стране родитеља и пријатеља. У тренуцима прекида Моника је одржавала везе са другим женама и мушкарцима, а Маријел са мушкарцима.[50] Планирале су да се вјенчају у септембру 2018.[52]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ одлука бразилске владе да интервенише при аутономији државе Рио де Жанеиро, са циљем регулације интерне безбедности; у акцијама федералне интервенције погинули су многи становници фавела, као и припадници полицијских снага.
  2. ^ UPP – Unidade de Polícia Pacificadora - миротворне полицијске јединице чија је сврха успостављање јавне безбедности у проблематичним подручјима, махом фавелама;

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Da Maré, vereadora fazia parte do 'bonde de intelectuais da favela'”. Folha de S.Paulo (на језику: португалски). 2018-03-15. Приступљено 2022-08-25. 
  2. ^ Nast, Condé (2018-03-15). „Brazilian Activist Marielle Franco, Who Protested Police Violence, Has Been Assassinated”. Vogue (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-25. 
  3. ^ а б в „Brazil: Big rallies held after Rio politician is shot dead”. BBC News (на језику: енглески). 2018-03-16. Приступљено 2022-08-25. 
  4. ^ а б „Outspoken Rio councilwoman who fought for the marginalized is shot to death; thousands mourn”. Los Angeles Times (на језику: енглески). 2018-03-15. Приступљено 2022-08-25. 
  5. ^ „Analysis | Brazil’s federal intervention in Rio’s drug wars has an authoritarian feel — and could backfire”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2022-08-25. 
  6. ^ а б в Nikolić, Tamara (2018-04-01). „Ko je bila Marijel Franko”. diz que diz (на језику: српски). Приступљено 2022-08-26. 
  7. ^ „2 ex-cops arrested in killing of black Brazilian politician”. thestar.com (на језику: енглески). 2019-03-12. Приступљено 2022-08-25. 
  8. ^ „Anger in Brazil after prominent police critic is shot dead”. France 24 (на језику: енглески). 2018-03-15. Приступљено 2022-08-25. 
  9. ^ а б в г „Mulher, negra, favelada, Marielle Franco foi de 'cria da Maré' a símbolo de novas lutas políticas no Rio”. BBC News Brasil (на језику: португалски). Приступљено 2022-08-25. 
  10. ^ а б Subjetiva, Revista (2018-03-16). „Entrevistamos Marielle Franco: mulher, negra, periférica e Vereadora do RJ — Mulheres na Política…”. Revista Subjetiva (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-25. 
  11. ^ а б Kaiser, Anna Jean (2018-03-16). „She Was Rio’s Biggest Hope. Then She Was Assassinated”. OZY (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 08. 2022. г. Приступљено 2022-08-25. 
  12. ^ „Viúva de Marielle conta que vereadora estava despreocupada dias antes do assassinato - Brasil”. Estadão (на језику: португалски). Приступљено 2022-08-25. 
  13. ^ „Da Maré, Marielle Franco chega à Câmara como a quinta mais votada”. O Globo (на језику: португалски). 2016-10-04. Приступљено 2022-08-25. 
  14. ^ а б „Marielle Franco, Activist Against Brazil's Police Brutality, Assassinated in Rio”. www.vice.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-25. 
  15. ^ Franco, Marielle (2014). UPP – A REDUÇÃO DA FAVELA A TRÊS LETRAS: UMA ANÁLISE DA POLÍTICA DE SEGURANÇA PÚBLICA DO ESTADO DO RIO DE JANEIRO (PDF). 
  16. ^ Gouveia, Julianne (2016-11-23). „Entrevista: Marielle Franco”. ANF - Agência de Notícias das Favelas | (на језику: португалски). Приступљено 2022-08-26. 
  17. ^ „Favela Candidates Run for Office, Among 'City Council Members We Want' [VIDEO]”. RioOnWatch (на језику: енглески). 2016-09-22. Приступљено 2022-08-26. 
  18. ^ „Thousands march in Brazil after murder of activist councilwoman”. Reuters (на језику: енглески). 2018-03-15. Приступљено 2022-08-26. 
  19. ^ Pinheiro, Maria Morganti (2017-06-26). „Mãe, preta, favelada e vereadora: Marielle Franco”. Voz das Comunidades (на језику: португалски). Приступљено 2022-08-26. 
  20. ^ „Marielle Franco: Why my friend was a repository of hope and a voice for Brazil's voiceless, before her devastating assassination”. The Independent (на језику: енглески). 2018-03-17. Приступљено 2022-08-26. 
  21. ^ „Negra da Maré e socióloga, Marielle foi a 5ª vereadora mais votada do Rio | Rio de Janeiro | G1”. web.archive.org. 2018-03-15. Архивирано из оригинала 15. 03. 2018. г. Приступљено 2022-08-26. 
  22. ^ Betim, Felipe (2018-03-16). „Assassinato político de Marielle Franco reativa as ruas e desafia intervenção no Rio”. El País Brasil (на језику: португалски). Приступљено 2022-08-26. 
  23. ^ „Câmara do Rio de Janeiro rejeita projeto pela visibilidade lésbica”. Brasil de Fato - Rio de Janeiro (на језику: португалски). Приступљено 2022-08-26. 
  24. ^ а б в „Protests held across Brazil after Rio councillor shot dead”. the Guardian (на језику: енглески). 2018-03-15. Приступљено 2022-08-26. 
  25. ^ „Marielle Franco @mariellefranco”. Twitter (на језику: српски). Приступљено 2022-08-26. 
  26. ^ „Marielle era uma das 32 mulheres negras entre 811 vereadores eleitos em capitais brasileiras”. BBC News Brasil (на језику: португалски). Приступљено 2022-08-26. 
  27. ^ а б в „Direção dos tiros contra Marielle reforça hipótese de ataque premeditado - Brasil”. Estadão (на језику: португалски). Архивирано из оригинала 26. 08. 2022. г. Приступљено 2022-08-26. 
  28. ^ „Marielle Franco: Brazil’s favelas mourn the death of a champion”. the Guardian (на језику: енглески). 2018-03-18. Приступљено 2022-08-26. 
  29. ^ „Ammunition Which Killed Marielle Franco in Rio Stolen from Police”. The Rio Times (на језику: енглески). 2018-03-17. Приступљено 2022-08-26. 
  30. ^ „Ministério muda versão de Jungmann sobre roubo de munição usada em assassinato de Marielle”. noticias.uol.com.br (на језику: португалски). Приступљено 2022-08-26. 
  31. ^ „Suspects in Marielle Franco's Murder Have Ties to Bolsonaro Family”. www.vice.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-26. 
  32. ^ „Mãe e esposa de suspeito de integrar milícia trabalharam no gabinete de Flávio Bolsonaro”. G1 (на језику: португалски). Приступљено 2022-08-26. 
  33. ^ „Marielle Franco murder: Two Rio ex-police officers held”. BBC News (на језику: енглески). 2019-03-12. Приступљено 2022-08-26. 
  34. ^ „Bolsonaro in spotlight after photo with Marielle Franco murder suspect surfaces”. the Guardian (на језику: енглески). 2019-03-13. Приступљено 2022-08-26. 
  35. ^ „Jair Bolsonaro pictured with second accused in Marielle Franco murder case”. the Guardian (на језику: енглески). 2019-10-03. Приступљено 2022-08-26. 
  36. ^ „Polícia investiga possível participação de Carlos Bolsonaro no caso Marielle, diz rádio”. ISTOÉ Independente (на језику: португалски). 2019-11-21. Приступљено 2022-08-26. 
  37. ^ „Hiljade Brazilaca na ulicama zbog smrti aktivistkinje”. N1 (на језику: српски). 2018-04-15. Приступљено 2022-08-26. 
  38. ^ „Atos de protesto por Marielle Franco estão marcados em mais de 10 capitais”. web.archive.org. 2018-03-16. Архивирано из оригинала 16. 03. 2018. г. Приступљено 2022-08-26. 
  39. ^ „On the Imperative of Transnational Solidarity: A U.S. Black Feminist Statement on the Assassination of Marielle Franco”. The Black Scholar (на језику: енглески). 2018-03-23. Приступљено 2022-08-26. 
  40. ^ „BBC World Service - Newshour, Big rallies after Rio politician shot dead”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-26. 
  41. ^ „The Unflinching Courage of Rio’s Gay Crusader”. www.out.com (на језику: енглески). 2018-05-11. Приступљено 2022-08-26. 
  42. ^ а б GreenwaldMarch 19 2018, Glenn; P.m, 2:21. „Just as U.S. Media Does With MLK, Brazil’s Media Is Trying to Whitewash and Exploit Marielle Franco’s Political Radicalism”. The Intercept (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-26. 
  43. ^ „Bolsonaro critica imprensa e se recusa novamente a comentar morte de Marielle”. O Globo (на језику: португалски). 2018-03-20. Приступљено 2022-08-26. 
  44. ^ „Opinião de Bolsonaro sobre morte de Marielle seria polêmica demais, diz assessor”. Folha de S.Paulo (на језику: португалски). 2018-03-15. Приступљено 2022-08-26. 
  45. ^ „Building Bridges Between Favelas in Kenya and Brazil Through ‘Artivism’ #MarielleLegacy | RioOnWatch”. web.archive.org. 2018-11-23. Архивирано из оригинала 23. 11. 2018. г. Приступљено 2022-08-26. 
  46. ^ „Amnesty International launches world’s biggest human rights campaign – Amnesty International USA”. web.archive.org. 2018-11-29. Архивирано из оригинала 29. 11. 2018. г. Приступљено 2022-08-26. 
  47. ^ „'Marielle - O Documentário' estreia no dia 13 de março no Globoplay”. G1 (на језику: португалски). Приступљено 2022-08-26. 
  48. ^ „antiX-19 isos available. – antiX Linux”. antixlinux.com. Приступљено 2022-08-26. 
  49. ^ „Os últimos momentos de Marielle Franco antes de ser morta com quatro tiros na cabeça”. G1 (на језику: португалски). Приступљено 2022-08-26. 
  50. ^ а б „Rejeição da família, pedido de casamento e luto: a história de amor interrompida de Marielle e Monica”. BBC News Brasil (на језику: португалски). Приступљено 2022-08-26. 
  51. ^ Dia, O. „Marielle, 'cria' do Parque Esperança | Rio de Janeiro | O Dia”. odia.ig.com.br (на језику: португалски). Приступљено 2022-08-26. 
  52. ^ „Viúva de Marielle conta que vereadora estava despreocupada dias antes do assassinato - Brasil”. Estadão (на језику: португалски). Приступљено 2022-08-26. 
Маријел Франко на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маријел_Франко&oldid=27354550”