Мати Макарија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мати Макарија
Mati Makarija Sokolička.jpg
Мати Макарија Соколичка
Датум рођења1940.
Место рођења Сталаћ
 Краљевина Југославија

Мати Макарија Соколичка (Милица Обрадовић, Сталаћ, 1940) је најпознатија монахиња Српске православне цркве, иконописац, аутор више књига и игуманија манастира Соколица смештеног на брду изнад Звечана, на Косову.

Биографија[уреди]

Рођена је 1940. године у Сталаћу од оца Луке, жандармеријског подофицира родом из Лике, и мајке Видосаве, девојачко Милинковић, родом из славонског села Боботе. Оца су јој током рата стрељали партизани, а мајка је после ослобођења са још три њене сестре – Братиславом, Љубицом и Смиљом прешла у банатско село Баваниште крај Ковина. Ту је упознала личког досељеника Милу Ранисављева – Теслу, и након венчања породица је прешла да живи у Ковину. Четири сестре су 1949. године добиле још једну, Даницу. Мајка Видосава се запослила у ковинској Болници као куварица, док је очух радио у Смедереву као радник на железници. Милица је основну школу завршила у Ковину, а гимназију у Смедереву увек као изразито добар ученик. У Београду је уписала природноматематички факултет, одсек за хемију, и завршила га у року. На факултету је радила као асистент, да би убрзо након магистратуре отпутовала у Љубљану где је спремила и одбранила докторску дисертацију. Одбила је понуду за изванредно плаћени посао у ИНИ и вратила се у Београд да би на факултету наставила са наставничким радом. Једно време била је и члан комунистичке партије, али је веома рано одбацила ту идеологију и, вођена љубављу према православној вери, постепено је најпре сама, а потом уз помоћ свог духовног оца владике Данила, тада викарског владике патријарха Германа, прешла под окриље вере. Крајем седамдесетих година и дефинитивно је отишла у грчки манастир Ормилију на Халкидикију и тамо, након једногодишњег искушеничког стажа, постала монахиња. У Солуну је завршила и Теолошки факултет. Полиглота је и с лакоћом је савладала и грчки језик. У Ормилији је, на инсистирање игуманије манастира, почела да се бави иконописањем и открила да поседује ванредан дар који је касније наставила да развија. По повратку у Србију дуго је била без „свог“ манастира, али онда је отишла у запуштени и пусти манастир Соколицу изнад Звечана и обновила га, подигла нов конак и звоник, увела струју, телефон, формирала иконописачку радионицу и постала омиљена монахиња на целом Косову. Осликала је и трпезарију Жичког манастира, а на молбу свог духовног оца, епископа будимског Данила, и сентандрејску цркву. Мати Макарија је имала више самосталних изложби у Београду, Франкфурту, Чикагу итд. Члан је УЛУПУДС-а по позиву. Ради заједно са монахињом Антонином која је уз њу такође постала врстан иконописац. Написала је и неколико књига, а последњу је посветила свом духовном оцу.

Монографија[уреди]

  • Манастир Соколица : бисер са Косова и Метохије, Звечан, 2014,

Извори[уреди]

  • Славица Ђукић: Мати Макарија - Икона је целивна уметност, Јединство, 26. април 2015.
  • РТС: Живот и стандарди - Соколица Макарија, емисија, РТС 2, четвртак, 17. јул 2014, 19:00 часова,

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]