Мачкат

Мачкат
Мачкат;
	Црква у Мачкату
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Чајетина
Становништво
— 2011.	905
Географске карактеристике
Координате	43° 47′ 18″ С; 19° 46′ 32″ И / 43.788333° С; 19.775666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	750 m
	Мачкат Мачкат на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	31312
Позивни број	031
Регистарска ознака	UE

Мачкат је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 905 становника.

Строго географски гледано, Мачкат не припада самом масиву Златибора, већ се налази на његовим сјевероисточним обронцима, на прелазу ка ужичкој котлини. Ипак, ако је судећи по историји Златибора и Мачката и традицији и култури Мачкаћана, Мачкат се увијек убраја у златиборска села.

Данас је Мачкат дио општине Чајетине, која је главна административна јединица Златибора, наследник некадашњег Златиборског среза. Ипак, Мачкат није био дио Златиборског среза, већ Ужичког, управо због свог географског положаја у односу на сам Златибор.

Мачкат је надалеко познат по месним прерађевинама, од којих су најпознатије златиборска пршута (понегдје звана ужичка пршута) и свињско и јагњеће печење. У Мачкату се одржава традиционална Пршутијада.

У Мачкату се налазе једна од најстаријих цркава и једна од најстаријих школа на Златибору, ОШ „Миливоје Боровић” Мачкат.

Најутицајнија мачкаћанска породица су Шопаловићи.

Мачкаћанској области поред Мачката припадају и насељена мјеста Крива Река и Бела земља.

Овде се налази Црква Светог пророка Илије у Мачкату.

Овде је живео Ратко Шопаловић, носилац Карађорђеве звезде са мачевима.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Мачкат живи 616 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (37,0 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 211 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,82.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	705
1953.	737
1961.	649
1971.	635
1981.	607
1991.	658	636
2002.	806	822

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	801	99,37%
Македонци	1	0,12%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	2	2
80+	4	5
75—79	10	14
70—74	8	19
65—69	18	18
60—64	22	24
55—59	21	24
50—54	31	26
45—49	45	31
40—44	22	37
35—39	28	30
30—34	29	29
25—29	31	24
20—24	25	16
15—19	38	34
10—14	30	28
5—9	19	26
0—4	20	16
Просек :	37,0	39,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	115	112	116	134	150	161	211

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	29	33	30	44	27	32	13	1	1	1	3,82

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	334	107	205	10	12	0
Женски	333	67	209	50	6	1
УКУПНО	667	174	414	60	18	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	187	55	0	2	52
Женски	112	35	0	0	22
УКУПНО	299	90	0	2	74
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	7	10	15	6	9
Женски	0	1	18	11	0
УКУПНО	7	11	33	17	9
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	2	13	10	3
Женски	2	0	2	9	11
УКУПНО	2	2	15	19	14
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	1
Женски	0	0	0	1
УКУПНО	2	0	0	2

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]